Trkačka istorija Tomosa - Tomos D7 i D9

Paralelno sa razvojem D5 modela a neposredno pre konstruisanja D6 trkačke specijalke Tomos je radio na razvoju D7 i D9 modela koji su predstavljali umetnička dela u inženjerskom smislu.

1962. godine Tomos je počeo sa razvojem D7 modela namenjenog isključivo za fabričke vozače.

Jedan od zanimljivih tehničkih detalja je to da je ovaj D7 imao menjač sa sedam stepena prenosa. 

Tomos D7
 

Agregat je imao deklarisanu snagu od 9,5 KS pri 12.000 O/min a maksimalna brzina iznosila je između 135 - 140 Kmh/h. 

Uporedno sa modelo D7 razvijan je tehnološki još napredniji motocikl sa oznakom D9. Za inženjere iz Tomosa se može slobodno reći da su bili daleko ispred svog vremena po tehničkim rešenjima koje su primenili na D9 modelu.

Za početak šasija je bila napravljena u takozvanoj monokok konstrukciji i ukupna težina motocikla iznosila je svega 39 Kg! Ovo je takođe prvi okvir u svet izrađen od fiberglasa. Koliko je Tomos bio ispred svih proizvođača govori to da je fiberglas počeo da se primenjuju u formuli 1 tek dosta godina kasnije.

Tomos D9
 

D9 je posedovao disk kočnice koje su u to vreme takođe bile retke na motociklima. Što se agregata tiče, napajanje gorivom nije bilo klasično već je usis goriva vršen direktno na radilicu preko roto-diska a na roto-disk je montiran Dell’orto karburator prečnika 22 mm. Deklarisana snaga motocikla iznosila je 11 KS pri 14.000 O/min uz maksimalnu brzinu od 150 Km/h. Menjač je imao devet stepena prenosa.

Adrijan Bernetić u rukama drži Tomos D9 bez agregata
 

Tomos D9 je osvajao titulu državnog prvaka Jugoslavije 1965., 1966. i 1967. godine.

Ova dva modela nikada nisu nastupala na međunarodnim takmičenjima jer je ubrzo stupio na snagu pravilinik da trkački motocikli mogu imati menjač sa maksimalno 6 stepena prenosa i da minimalna težina motocikla sme da iznosi 55 Kg.

Posle ovih modela Tomos je počeo da razvija D6 model koji će postati najpopularnija Tomosova trkalica.