Tomos istorija - Elektronik 90

Prvi motocikl zapremine veće od 50 ccm proizveden u Tomosovoj fabrici bio je model Elektronik 90 koji je ubrzo postao jedan od najpoželjnijh motocikala na našim prostorima.

Tomos je 1976. godine na tržište izbacio novi model Elektronik 90 sa namerom da u svoju gamu proizvodi uvrsti i nešto jače modele za razliku od tadašnjih modela čija je radna zapremina iznosila do 50 ccm. Izuzetak sa ovok spiska su modeliTomos SG 250 i Tomos - Norton koji su rađeni po licenci Puha odnosno Nortona. Elektronik 90 je bio priča za sebe i u celosti je izrađen u Tomos fabrici.

Doduše, na njemu je bilo ugrađeno dosta delova sa stranog tržišta ali su samo srce motora kao i ram razvijani u Tomos fabrici. Ram na Elektroniku je cevaste konstrukcije na koji je montiran agregat zapremine 90 ccm iz iz kojeg su inženjeri iz Tomosa izvukli 9 Ks pri 7.500 O/min. Blok motora je isti kao kod modela Colibri 15 Sport sa razlikom što su prelivni kanali u bloku postavljeni drugačije, kvačilo je takođe ostalo isto samu u njega ubačene dodatne opruge da bi se sprečilo proklizavanje. 

Već pomenuti ram i agregat su razvijani i pravljeni u Tomosu dok su ostali delovi počev od točkova do kontrolnih instrumenata ugrađivani od drugih stranih proizvođača. Za paljenje i struju je bilo zaduženo tiristorsko bezkontaktno paljenje italijanskog proizvođača Ducati, cilindar i klip su od austrijskog proizvođača Elko. Napajanje gorivom rešeno je karburatorom promera 20 mm Nemačkog proizvođača BIng.

Na Elektronik 90 modelu ugrađivana je drugačija prednja viljuška italijanskog proizvođama Marzzochi, ručica gasa, poluga prednje kočnice i kvačila ugrađivane su od čuvenog proizvođača Domino. Spisak delova stranih proizvođača je dug i Tomos se trudio da na novom modelu ugradi sve najkvalitetnije komponente koje su u tom trenutku postojale na tržištu ne bi li novi model napravili što boljim u čemu su donekle i uspeli.

U trenutku kada je izašao na tržište Elektronik je bio moćan motocikl, maksimalna deklarisana brzina koju je mogao da postigne iznosila je 100 km/h. Pored zavidne maksimalne brzine za svoju kubikažu Elektronik je i estetski bio veoma privlačan sa svojim niklovanim detaljima poput oba blatobrana, amortizera, fara, prednje viljuške. Poseban ’’šmek’’ davali su mu i pokazivači pravca, obrtomer i kilometar sat.

Pored vrhunskih delova koji su ugrađivani novi Elektronik je vremenom pokazao da ima neke mane. Ispostavilo se da ram ipak nije bio dovoljno jak pa nije bilo retko da je dolazilo do naprslina na prednjem delu rama. Zatim je dolazilo do problema sa blokom motora koji ipak nije bio u stanju da u potpunosti podnese sva naprezanja jačeg agregata. Problem je znao da se javi i u kućištu ležajeva radilice u kojima se vremenom pojavljivao ’’luft’’ te su blokovi morali biti zamenjeni. Na menjaču su znale da pucaju kajle, naročito u 1.,2., ili 3. stepenu prenosa.

Ruku na srce, većina vlasnika Elektronik 90 modela nije marila za ove ’’sitne’’ mane i ponosno su vozili svog ljubimca. O tome koliko je Elektronik 90 bio popularan svedoči i to što je veoma tražen među kolekcionarima i velikim zaljubljenicima u Tomosove motore.

Osim samog modela i cena je bila impresivna, za te pare u tom trenutku je mogla da se kupi nova Jawa 350 ili MZ 175 ali je i među tim tada popularnim modelima Elektronik važio za jedan od najprestižnijih modela.