Najneobičniji proizvodni motocikli: Suzuki RE5

Rotacioni motori uživaju gotovo kultni status među ljubiteljima četiri točka, ali situacija u svetu motocikala je potpuno drugačija.

Koliko motocikala je iskoristilo ovakvu jedinicu? Glasine kažu da su sva četiri velika japanska proizvođača u nekom trenutku imala prototip modele s rotacionim agregatom, ali je Suzuki bio taj koji je svoj prototip poslao u serijsku proizvodnju.

Tako smo dobili RE5, koji je na tržište stigao 1974.

Rotacioni ili Wenkel motori imaju veliki broj prednosti: kompaktniji su, lakši, imaju manje delova, a u verzijama manje kubikaže proizvode više snage u poređenju sa svojim konkurentima s klipovima. Imajući sve to na umu, ne možemo a da ne postavimo pitanje zašto ih ne viđamo na dvotočkašima?

Mada u osnovi jednostavni, rotacioni agregati zahtevaju brojne složene podsisteme kako bi uopšte i funkcionisali, a kad se sve sabere, njegove mane zasenjuju benefite, kojih i te kako ima.

Na primer, rotaciona jedinica na RE5 ima jedan rotor, temperatura izduva je dostizala i 93 stepeni Celzijusa, što je više nego dovoljno da istopi aluminijum, bakar i cink. Zbog toga su inžinjeri japanskog proizvođača morali da dizajniraju složeni izduvni sistem. Pored toga, motor se podmazivao iz tri rezervoara ulja, od kojih je svaki imao zasebnu pumpu.

Sam agregat je na RE5 donosio 62 KS i 74,4 Nm obrtnog momenta, dok je motocikl bio težak 260 kg. S druge strane, Honda CBX1000 "Super 6" s rednim šestocilindarskim agregatom je imala 105 KS, uz svega 12 kg veću težinu.

Za stilski izgled RE5 je bio zadužen čuveni automobilski dizajner Đorđeto Đuđaro, koji između ostalog potpisuje veliki broj modela kompanija Alfa Romeo, Bugatti i Maserati. Ipak, to je bilo od male pomoći za japanski model, koji je u jednom od popularnijih moto magazina tog vremena opisan kao "skupa, previše komplikovana, slaba i užasna" mašina, da bi se kasnije našla i među "10 najgorih motocikala".

Od 1976. se više ne proizvodi.