10 najvećih trkačkih rivalstava

Kada su vozači toliko izjednačeni po svojim performansama i vozačkom umeću, sitnice su te koje mogu doneti prednost.

Mnogi ne prezaju ni od metoda koje bi se mogle nazvati "prljavim", pa tako pojedinim vozačima nije strano da svoje rivale sabotiraju na stazi ili da ignorišu timska naređenja, pa se broba sa staze prenese i van nje.

Danas vam donosimo 10 najvećih rivalstava moto sporta, koji pokazuju koliko je želja za pobedom nekad jaka.

10. Nil Hodžson i Aron Slajt – Superbajk šampionat (WSBK), 1998.

Pred sam početak trke u Velikoj Britaniji, Slajt je zatražio od Hodžsona da mu se "skloni sa puta", jer se u tom trenutku sa Fogartijem borio za titulu. Hodžsonu se takva opcija nije svidela, što je razljutilo Slajta u tolikoj meri da je došlo do tuče između njih, pa je čak i obezbeđenje moralo da reaguje.

9. Loris Kapirosi i Tecuja Harada - 250cc GP, 1998.

Koliko ste spremni da idete daleko da bi osvojili šampionski naslov? Kapirosi je bio voljan da ide do samog kraja. Pred poslednju trku sezone, voženoj u Argentini,  imao je četiri poena prednosti, ali kako je trka odmicala bio je nemoćan pred Japancem. Odlučio se na nešto što bi malo ko uradio – izazvao je udes, zbog kojeg je trka i za Haradu i za njega bila gotova, ali mu je obezbedila naslov svetskog šampiona.

Međutim, njegovim poslodavcima iz Aprilije se ovakav potez nije svideo, pa su uprkos osvojenoj titulu odbili da mu produže ugovor.

8. Fil Rid i Bil Ajvi - 125 i 250cc GP, 1968.

Klupski drugovi u Jamahi, džentlmenski su se dogovorili da Ajvi pomogne  Ridu u osvajanju titule u kategoriji 125 kubika, a Rid njemu u kategoriji 250 kubika. Ali nakon što je Ajvi svoj deo dogovora ispunio, Rid je odlučio da ne pomogne svom kolegi. Ovakav potez je razbesneo šefove Jamahe, kao i samog Ajvija. Usled kvara na motociklu, Ajvi nije završio trku u Monci, pa je titula otišla u ruke njegovog klupskog druga. Ipak, Japanci nisu tako lako zaboravili pregaženu reč, pa Rid nikada više nije vozio za Jamahu.

7. Kris Voker i Nil Hodžson – Britanski superbajk šampionat (BSB), 2000.

Tokom te sezone, Voker i Hodžson su više puta namerno udarali jedan u drugog, a kako su pred poslednju trku sezone odlučivali o titulu, njihovo rivalstvo je na Donington privuklo rekordan broj gledalaca. Međutim, Voker zbog kvara motora nije završio trku, pa je naslov otišao Hodžsonu u ruke.

6. Ben Spiz i Met Mledin – Američki superbajk šampionat (AMA), 2000-2008.

Australijanac Mledin je šest godina zaredom osvajao ovo takmičenje, dok se nije pojavio mladi Spiz, koji mu je postao prava noćna mora. Mledin je toliko bio frustriran Spizovim rezultatima da je počeo da daje izuzetno nepristojne komentare u novinama, poput: "Mama još uvek ide za njim i briše mu zadnjicu."

Spiz se na to nije obazirao, već je svoju veličinu pokazao na stazi, osvojivši tri uzastopna naslova, nakon čega je prešao u Svetski superbajk šampionat, gde je u debitantskoj sezoni došao do naslova prvaka. Kasnije je izjavio da je do tog izvanrednog rezulata došao lako, jer nije imao Mledina za rivala.

5. Najal Mekenzi i Stiv Hislop - BSB, 1998.

Dva Škota, Hislop i Mekenzi se doslovno nisu podnosili. Mekenzi je bio najplaćeniji vozač BSB šampionata, dok je Hislop bio njegov klupski kolega. Tokom 1998. su se više puta sudarali, čak i ostajali bez gotovo sigurnih pobeda. U neobičnom raspletu događaja, Hislop je na poslednjoj trci sezone pomogao Mekenziju da stigne do naslova, nakon čega su postali veliki prijatelji, družeći se sve do Hislopove pogibije u helikopterskoj nesreći 2003. godine.

4. Keni Roberts i Beri Šin - 500cc GP, 1978-1982.

Roberts je jednom prilikom izjavio da ujutru ustaje samo da bi bio bolji od Berija Šina. Ni Šin nije krio svoju netrpeljivost prema Amerikancu. Šin je bio dvostruki svetski šampion i miljenik štampe kada je Roberts debitovao u kategoriji 500 kubika, a već mu je u prvoj sezoni u više navrata odnosio pobedu ispred nosa.

Na trci za veliku nagradu Britanije, 1979. godine, Šin je bio toliko drzak da je nakon preticanja, Robertsu pokazao srednji prst, ali je Keni na kraju ipak stigao do pobede.

3. Karl Fogerti i Skot Rasel - WSBK, 1992-1994.

Zamislite da imate prase za ljubimca i da ga nazovete prema svom rivalu. Upravo je to Fogerti uradio kako bi dodatno isprovocirao Rasela. Osim jasno ispoljene netrpeljivosti na stazi, njih dvojica su u više navrata odbili da se rukuju na podijumu.

Ipak, uprkos svemu, poštovali su jedan drugog. "Rasel je arogantan i brbljiv, ali najveći razlog zašto ga mrzim je to što ima podjednako veliku želju za pobedom kao i ja", izjavio je jednom prilikom Fogerti.

2. Kevin Švanc i Vejn Rejni – AMA i 500cc GP, 1986-1993.

Švanc i Rejni su se toliko mrzeli, da su to otvoreno priznavali, a bez milosti su znali da udare jedan na drugog na stazi. Njihovo rivalstvo započeto u Američkom superbajk šampionatu nastavilo se i u GP kategoriji 500 kubika, a kada bi se našli na podijumu ne samo da se nisu rukovali nego nisu ni gledali jedan u drugog.

Nakon nesreće na Mizanu, 1993. godine, Rejni je ostao paralizovan, a kao najveća podrška mu se našao upravo Švanc. Postali su odlični prijatelji, a na nedavnom trkačkom povratku, na trci "Suzuka 8 sati", Švanc je nosio repliku Rejnijeve kacige.

1. Valentino Rosi i Maks Bjađi, 500cc GP, 2000-2006.

Te 2000. godine, Bjađi je bio miljenik italijanske štampe i najbolji italijanski GP vozač, pa mu se nije dopao mladi, sigurni i pomalo arogantni Rosi. Rosi ga je toliko nervirao, da je ga je na Suzuki udario laktom i u pri punoj brzini. Ni Rosi mu nije ostao dužan, pa mu je nešto kasnije – nakon što ga je pretekao – pokazao srednji prst.

Dva meseca kasnije su se potukli, pred proglašenje pobednika na Katalunji. Incident nije zabeležen kamerama, ali kada je Bjađi upitan o masnici na licu, odgovorio je da ga je ujeo komarac.  Ipak, Rosi se pokazao opasnijim od insekta, osvojivši titule od 2002. do 2005, dok se Bjađi iz MotoGP-a povukao bez titule u najvišoj klasi.

Evo Bjađijevog lakta:

 A evo i Rosijevog odgovora na to:

Nikola Lasica