Vozili smo: Yamaha Niken, hrabro i drugačije od svega postojećeg

Yamaha je Nikenom izvela pravu revoluciju, to je sasvim sigurno. A koliko uspešno, počeli smo da otkrivamo na prvoj vožnji na koju nas je pozvao uvoznik, firma Yamaha-Plattner.

Predstavnici specijalizovanih medija u Srbiji jako, jako retko dobijaju pozve na test vožnje motocikala. Upravo zbog toga, poziv i organizacija puta od strane uvoznika Yamahe za Srbiju, firme Yamaha-Plattner, bio je veliko iznenađenje, i nešto što se definitivno ne odbija. Tim pre, nakon što smo saznali da je reč o modelu Niken koji je proletos ozbiljno uzburkao motociklističku javnost.

Tri točka na motociklu odavno nisu novina. Ispravka, nisu novina na skuterma, čiji kupci mnogo lakše prihvataju ovakve „ludorije“ i okreću se benefitima koje dodatni točak donosi. Ali dodati još jedan točak na motocikl od 900 cm³, blago rečeno je hrabro. A Yamaha je Nikenom ušla na potpuno nepoznat i neistražen teren, na kojem tek treba utabati stazu. Kako u Yamahi kažu, najmanji problem je bio dodati drugi točak napred i napraviti „bastard“ od motocikla. Mnogo već izazov, kažu, bio je stvoriti realnu i opipljivu korist od dodatnog točka, a pri tom ne uništiti sve ono što motocikl jeste. U osnovi, glavni, pa i jedini, benefit je veća kontaktna površina koju imaju dva pneumatika, ali problema, konstruktivnih, sa druge strane čitava gomila. Od povećanja mase i promene balansa, preko savladavanja čistih zakona geometrije i fizike, pa sve do možda i najvećih – psiholoških. Niken nije nastao iz zabave nego da bi se prodao u što više komada, a kako savladati psihološku barijeru kupca, i dokazati mu da je ovo motocikl, samo, „malo“ drugačiji, sa jednim točkom viška, koji ima znatno bolji grip u krivinama i dozvoljava velike i bezbedne nagibe.

Aparatura na prednjem delu

Da, Niken umesto prednje vljuške na koju smo svi navikli, na svom prednjem delu ima čitavu aparaturu, koja, zapravo, ima jako složen zadatak: obezbediti savršen i stalan kontakt oba točka sa podlogom pri svim uglovima zkrenutosti upravljača i nagiba motocikla. Ovaj problem rešen je palalelogramskom vezom i Akermanovom geometrijom, koju je Yamaha spakovala pod svoj „Leaning Multi Wheel System“. Ali ga nije spakovala pod oplatu, nego je potpuno izložen pogledima. Verovatno sasvim namerno, inače bi svaki zakon aerodinamike zahtevao zatvaranje cele ove aparature ispod aerodinamične oplate. Verovatno je ova Yamahina odluka išla u pravcu – da, Niken je jedinstven, a njegovu jedinstvenost nećemo da krijemo, pa kome se sviđa, sviđa, a kome ne, neka okrene glavu na drugu stranu. A kada smo već kod vizuelnog događaja, Niken deluje kao da je ispao iz filma naučne fantastike, ali bi proizvođač mogao da razmisli i o opcionim bojama oplate, a ne samo jednoj, poprilično neatraktivnoj.

Trag prednjih točkova od 15“ je 430mm, a svaki sa spoljne strane ima i po dve KYB up side down viljuške sa hodom od 107mm, koje imaju različite uloge. Prednja od 41 mm zadužena je za održavanje trajektorije i pravca, dok je zadnja prečnika 43 mm, zadužena za amortizaciju i „rebound“, i dozvoljava nezavisno podešavanje obe karakteristike. I da se razumemo, Niken nema hidraulični sistem koji ga drži uspravnim.

Zanimljivo ali, celo ovo „čudo“ na prednjem delu, a i kompletna konstrukcija nisu povećali gabarit motocikla. Da ne zalazimo previše u milimetre, Niken nije mnogo ni širi, ni duži od modela Yamaha Tracer 900, pa straha od glomaznosti u gradskoj vožnji nema. Ali gde ima razlike je masa motocikla. Niken je od istog pandana teži 73 kilograma, odnosno 263 kg. Proizvođač tvrdi da je sa vozačem od 75 kg, raspored mase 50:50.

Isto konja više kila

Uz ovako ozbiljan dodatak masi, dobro poznati CP 3 trocilindarski agregat od 847 cm³ ima šta da radi. Iako je dobio drugačije i teže kolenasto vratilo, i izmenjene prenosne odnose u menjaču,Yamahin, inače veoma poštovani i hvaljeni, motor ima mnogo više kila po svakoj od raspoloživih 115 KS. Više mase znači žrtvu u performansama i veću potrošnju, iako fabrika obećava autonomiju od 300 kilometara sa jednim tankom od 18 litara.

I da li više vrede dva od jednog?

Vijugavi alpski put od Bleda do Pokljuke i nazad sa svojih malo manje od 30 kilometara bio je na raspolaganju za prve utiske o Nikenu. U svoj ponudi Yamaha ga smešta između Tracera 900 FJR 1300, što ga definiše kao sport-turer. Da, široko sedište i uspravno sedenje to i potvrđuju. Ispred vozača je pogled na neuobičajeno širok rezervoar, koji zapravo i nje sam po sebi širok, nego oplata-blatobrani koji se iz njega nastavljaju. U osnovi, neobičnost na koju se brzo navikne. Digitalna instrument tabla ima grafiku u negativu, pa je dobro čitljiva na suncu, ali u vreme kada većina koristi instrumente u boji, monohromatski deluje malo nemaštovito iako je pregledan i sa dobro organizovanim informacijama.

Prvi pređeni kilometri pre ulaska u krivine svakako služe za privikavanje, ali osim drugačijeg pogleda ispred sebe izraženije razlike u vožnji u odnosu na klasičan motocikl nema. Na pravcu i na snažnom kočenju izrazito je stabilan, a vrlo brzo, već na prvim krivinama, do izražaja dolazi jedno od fabričkih obećanja – u Niken se vrlo brzo stiče poverenje.

Put do Pokljuke, poznatog biatlonskog centra, nije sa svršenim asfaltom u krivinama, ali neravnine u krivini ne predstavljaju nikakav problem Nikenu. Prednji točkovi su čvrsto zalepljeni za podlogu. Sa svakim zavojem koji sledi raste poverenje i vozač se sve više upušta u nagibe koji mu baš i nisu domaći. Tvrdnja da je Niken motocikl koji na drum prenosi tehniku skijanja koju su donele karving skije, ima smisla. I obećanje da Niken donosi bezbedne velike nagibe, kako kažu do 45º, je tačno, i to verovatno više psihološki i poverenju u motocikl, nego zahvaljujući samo raspoloživoj mehanici.

Poznati agregat jeste malo prilagođen povećanoj masi, ali je zadržao ponajbolje – ekstremno veliku elastičnost, pa vozačima sa lošijom tehnikom ili manjim iskustvom trpi pogrešno odabran stepen prenosa. Sa druge strane, isti ovaj agregat donosi i dovoljno temperamenta onima koji se ne spuštaju ispod 5.000 o/min, i sa zadovoljstvom koriste, takođe standardni, quickshifter. Niken je standardno opremljen sa tri moda vožnje, kontrolom proklizavanja i ABS-om, pa su i jedni i drugi obezbeđeni sa svih strana.

Za one koji su drugačiji

Na kraju, ispostavlja se da ni jedno obećanje iz Yamahe nije bez osnove. Da je Niken revolucionaran, jeste sigurno, da nije ništa manje dinamičan od standardnog motocikla to je istina. Da dozvoljava velike i bezbedne nagibe i manje iskusnom vozaču više je nego tačno isto koliko tvrdnja da se sa dva točka daleko bolje snalazi na neravninama. Da se može brzo i dinamično voziti, i to tačno. Samo, još uvek ostaje ono najteže pitanje – za koje kupce je namenjen.

U Yamahi kažu za one koji su hrabri i žele biti drugačiji, i to je sigurno tačno. Dobri vozači će od Nikena dobiti mnogo. A mi možemo da dodamo, da se Niken sasvim lepo uklapa i u malo starijeg i ne previše iskusnog kupca/vozača, koji želi prilično snažan motocikl, ali koji na prvo mesto stavlja poverenje koje će steći u svoj motocikl, a ne samo performanse. Vreme će brzo dati i ove odgovore. Već tokom septembra Yamaha Niken bi se trebao pojaviti u Srbiji, a kako nas je obavestio uvoznik Yamaha-Plattner, cena bi trebala biti oko 15.200 evra. A kao i uvek, treba probati, upoznati Niken i doneti sopstvene zaključke.

Izvor: Aleksandar Uglješić, Dmotion