Kawasaki Zephyr 750: Cafe Racer s duhom devedesetih

Kawasaki Zephyr 750 je jedan onih motocikala koji zaslužuju mnogo više pažnje i poštovanja. Imao je veliku zaslugu u pokretanju retro buma na Starom kontinentu tokom devedesetih godina, a na drugoj strani Atlantika gotovo da je prošao neprimećeno. Brojni poznavaoci prilika u svetu dvotočkaša su se čudili njegovim slabim prodajnim rezultatima.

Ipak, Zephyr 750 ima mnogo obožavalaca, a među njima su i Linda i Pol, iz Engleske, vlasnici radionice “November Customs”. Njihova mala radionica više podseća na malo veću šupu, ali posao cveta. Jedna od njihovih kreacija je upravo ovaj “cafe racer” modela, zasnovan na Zephyr 750 modelu iz 1991. Inače, radi o mašini koju Linda svakodnevno koristi.

U njihovu radionicu je stigao kao delimično završen projekat, s malom kilometražom. Prva promena na njemu je bila druga zadnja viljuška, sa Honde CB900, a zatim su stavljeni i YSS amortizeri.

Potom je stavljen celokupan prednji deo Ducati 848 motocikla, uz neke delove sa Ducati 748. Da bi vizuelni izgled bio potpuniji, stavljene su i nove felne sa modela Triumph Truxton 1200. Stavljeni su i novi Brembo diskovi – prednji sa Triumph 675, a iskorišćene su i Aprilia kočione čeljusti jer su veličinom odgovarale Ducati viljuškama. Ne smemo da zaboravimo i Brembo RCS radijalne glavne cilindre.

Linda i Pol su potpuno rastavili vazduhom hlađenu DOHC četvorocilindarski jedinicu i sredili je. Odlučili su se za hidraulično kvačilo, izduvni sistem potiče sa BMW S1000R i malo je prilagođen kako bi se uspešno postavio na motocikl.

Što se karoserije tiče, izbor je pao na monokok arhitekturu. Originalni podram je odsečen, a na njegovo mesto je stavljen novi, dok je elektrika smeštena ispod sedišta. Rezervoar za gorivo je originalan, ali podosta sečen i modifikovan. Vetrobransko staklo je “ležalo” po radionici, pa su Linda i Pol pomislili da bi moglo da se iskoristi na ovom motociklu, što su na kraju i uradili. Na zadnjem delu je smeštena mala litijum-jonska baterija.

“Tačka na i” su LED svetla u posebno napravljenim kućištima, a celokupna kreacija ima i te kako privlačan spoljašnji izgled.

Ovaj “cafe racer” pokazuje da veličina definitivno nije bitna. Bar kada je veličina radionice u pitanju.