Ride-by-wire sistem – kako radi?

’’Ride-by-wire’’ tehnologija u komercijalnoj upotrebi ugledala je svetlost dana prvi put sa modelom Yamaha R6 2006. godine. Do tada bila je rezervisana iskuljučivo za šačicu ljudi, i to uglavnom u MotoGP klasi.

’’Ride-by-wire’’ sistem bukvalno se može prevesti kao ’’vožnja preko žice’’. Ovaj sistem zamenio je dotadašnje doziranje gasa na motoru koje se obavlja preko sajle povezane direktno na karburator ili u novije vreme na injektore. Sad dolazimo do onog famoznog pitanja koje glasi: zašto je uopšte i zamenjena sajla ovim sistemom?

Odgovor je zbog boljih performansi i smanjenja emisije štetnih gasova. E sad dolazimo do glavnog pitanja koje glasi: kako tome pomaže ’’ride-by-wire’’ sistem?

Odgovor na ovo pitanje zahteva malo detaljnije pojašnjenje principa rada ’’ride-by-wire - a’’.

’’Ride-by-wire’’ sistem je takoreći spona između naše desne ruke kojom dodajemo ili oduzimamo gas, i pločice gasa preko koje na motoru prilikom dodavanja gasa povećavamo protok goriva i vazduha. ’’Ride-by-wire’’ (u daljem tekst RBW) sistem ima kompjuter koji kada dodate gas, pomoću mnogobrojnih senzora prati broj obrtaja agregata, brzinu kojom se motocikl kreće, stepen prenosa u kojem se motor nalazi i još neke faktore i na osnovu njih određuje koliko će dozvoliti otvorenost gasa. Vi možete dodati i pun gas, ali ako na osnovu gore navedenih faktora RBW sistem odluči da je tolika snaga previše, neće dozvoliti isporuku pune snage koju ste tražili.

Šematski prikaz sistema ’’Ride-by-wire’’
 

To se verovatno mnogima ne sviđa ali RBW sistem ima mnogo prednosti, pogotovo u današnje vreme kada motocikli imaju jako mnogo snage.

Prva prednost je to što je sa RBW sistemom došla i kontrola proklizavanja. RBW sistem i kontrola proklizavanja usko su povezani. Kada je recimo asfalt vlažan a vozite recimo ZX10R koji ima preko 200KS možete se naći u veoma neprijatnoj situaciji. RBW sistem na osnovu parametara koji su gore navedeni bez obzira na to koliko ste odvrnuli gas odlučuje koliko snage da dozvoli da se isporuči od strane agregata na zadni točak.

Jedna od prednosti je ta da fabrike sada konstruišu agregate koji pomoću RBW sistema isporučuju određenu snagu u određenom stepenu prenosa. Na primer, u prvom stepenu prenosa nije potrebno da imate svu raspoloživu snagu, nego recimo 70% raspoložive snage. Ovo je uveliko olakšalo posao proizvođačima jer više ne moraju toliko uskraćuju ubrzanje produžavajući prenos prve brzine.

RBW sistem je takođe dobrodošao zbog još jedne stvari. Danas u gotovo svim zemljama postoje ograničenja snage po vozačkim kategorijama što donekle komplikuje život proizvođačima. Tipa ako imate agregat koji raspolaže snagom od 150KS a ograničenje kategorije je 100KS pomoću RBW sistema možete da ’’uštrojite’’ snagu bez da menjate delove agregata. Još bolje je to što sa par softverskih podešavanja taj motocikl od 100KS možete pojačati na 150KS da niko ne zna za to. Naravno to je zabranjeno ali što se ne zna nije se ni dogodilo.

Budući da RBW sistem upravlja posle kočnica drugom najbitnijom stvari - gasom, postavlja se pitanje da li je bezbedan sistem? Da li može da zakaže i da se gas ’’zaglavi’’?

Ne treba da brinete. Savremeni RBW sistemi koriste dvostruke senzore na gasnoj ploči ili gde god da sistem uzima informacije o komandama koje ste zadali. Sistem upoređuje oba signala i ako se ne poklapaju siste ulazi u takozvani ’’opušten mod’’ u kojem u najgorem slučaju sistem isključi motor. Takođe, neki modeli imaju i dalje sajlu koja povezuje gas i ukoliko dođe do greške ostaje da upravljate pomoću sajle uz redukovanu snagu.

Koliko god da ste skeptični prema ovom sistemu on daje jako mnogo prednosti, naročito na moćnim superbajk i supersport motociklima koji imaju previše snage koju je jako teško kontrolisati bez ovog sistema koji je takođe usko povezan sa kontrolom proklizavanja. ’’Ride-by-wire’’ sistem zasigurno će se u budućnosti naći na gotovo svim motociklima.