Narcisu u pohode

Svake godine, sredinom maja se u Kraljevu organizuje manifestacija ‘’Narcisu u pohode’’ Prvenstveno je zamišljena kao marš, iliti pešacki pohod u planine kome se takođe odazovu biciklisti, motoristi, džiponje pa čak i neki ‘’home made’’ strojevi i time upotpune ovo kolektivno ludilo.

Tako i mi ne ostadosmo brdu dužni.

Dogovor je pao noć ispred. Poslato 10-15 SMS-ova, pa ko se odazove. Svi zainteresovani je trebalo da se pojave u 9:00 kod aviona (spomenik streljanim radnicima Fabrike vagona i aviona tokom Drugog svetskog rata). Devet i deset minuta - ja još uvek sam. Sva sreća ne zadugo.

Skupili smo se u Žici (3xXT600, 2xNX650 i XTZ600 + još jedan XTZ600 koji nam se kasnije priključio) i krenuli da osvajamo brdo sa zapadne strane jer smo dobili dojavu da će nas "gospoda uniformisani" zaustaviti ako krenemo sa istoka  (strana rezervisana isključivo za pešake - planinare). Put sa ove strane je za nijansu bolji, ali ni on nije za opuštanje tako da je pao i prvi odmor na vidikovcu.

Ka vrhu gazimo kao jureni. Prvi u koloni vidi sve, drugi i treći tek nekako, a ostali su u takvoj prašini da više prate zvuk nego put. Zaobilazimo pešake, traktore, automobile, ostavljajući im dosta prašine koju ne uspevamo onako usput da pojedemo. Kad doručkujemo mi - neka dorkučkuju svi! :)

Nađosmo i mesto za odmor koje nas je zadržalo cirka 15 minuta. Idemo dalje, planina zove! Za nama ostaje prelepa deonica puta sa ambisom sa desne strane. Penjemo se na sam vrh - 1375 m.n.v.

Na vrh stižemo sa prvim grupama pešaka. Tu je staro i mlado, svi od 7 do 77 godina. Gore su i dva gospodina u poodmaklim godinama sa svojim harmonikama. Tezga ne bira mesto. Drugi su se takođe snašli da zarade pa podigli čardu za okrepljenje. Tu je i dečko sa čezom koji vozi ture po proplanku iako je na samom vrhu stanište divljih konja koje zbog svoje pitomosti i naviknutosti na planinare  svako može zauzdati.

Odatle nas tera vetar, a i glad. Pred put smo na brzaka nakupovali nešto ića i pića pa je red da se toga otarasimo. Napunili smo stomake, donekle baterije i idemo dalje.

Ovaj deo svojom bojom podloge podseća na pustinju Atakamu, doduše u dosta surovijem izdanju. Dosta je potoka sa strane, samim tim i ogromnih bara pa čovek treba biti pažljiv pri prelasku da ne izgubi kontrolu i samim tim ne dobije krila. U takvim situacijama - samo pun gas! :)

Opet smo na proplanku, napasavamo rage.

Neki za to vreme napadaju brdo u improvizovanim penjalicama.

U grad smo sišli oko 5 (čini mi se) fino umorni ali super raspoloženi. Sve u svemu - odlična vožnja i prelepo druženje!

PS. Umalo da zaboravim sliku narcisa, a njemu u susret smo krenuli.