Slaba vajda od V4 Fireblade modela, a evo i zašto

Honda ima jedinstvenu reputaciju kada je izrada brzih i izdržljivih agregat u V4 i rednim četvorocilindarskim konfiguracijama.

Malo koji drugi proizvođač je imao toliko uspeha u prodaji, ali i na stazi, kao što je japanska kompanija imala sa CBR i VFR modelima.

Kada je Fireblade počeo da posustaje u “superbike” šampionatu, mnogi su se pitali zašto Honda jednostavno ne napravi varijantu sa V4 agregatom kao odgovor.

Za to postoje dva konkretna razloga: 1) cena homologacije z u okviru tadašnjih WSBK pravila i 2) činjenica da je Fireblade CBR sportski model, a samim tim ima i rednu četvorocilindarsku konfiguraciju. 

A tu je i jednostavno pitanje nomenklature.

Svi Hondini V4 modeli imaju oznake VF/VFR/RVF, dok svi sportski redni četvorocilindarski nose CBR nazive još od predstavljanja CBR600F i CBR1000F 1987. Čak je i CBR250RR imao rednu četvorocilindarsku konfiguraciju. Izuzetak je jednocilindarski CBR125, jer bi se čak i Honda namučila da napravi redni četvorocilindarski agregat od 125 koji bi opravdao troškove ulaganja. Tu je i CBR300, ali on je više model za svakodnevni prevoz.

Ne kažemo da Honda ne sprema V4 “superbike”, ali to neće biti Fireblade. Agregat je već u razvojno-istraživačkoj fazi i možda bi već bio spreman, da nije bilo Fukušime, koja je razvoj produžila za još godina. 

RC213V-S je odličan model s V4 agregatom, ali on košta preko 150.000 evra, čime je daleko izvan aktuelnih WSBK regulativa.

Honda bi, doduše, mogla da primeni Ducati recept i spremi V4 od 1.100 kubika koji nije za trke, uz ograničenu seriju manje zapremine koja bi to mogla. Ali u tom slučaju, Soičiro Honda bi u grobu prevrnuo.