Deset najuspešnijih GP vozača koji nisu osvojili titulu - 2. deo

Titula u premijernoj klasi je san mnogih vozača koji počinju svoju karijeru, a da bi se stiglo do nje potrebno je dosta faktora.

Naravno, talenat je svakako najbitniji, ali je važno imati i malo sreće. To najbolje znaju vozači koji su tokom svojih karijera često stizali do trijumfa, ali nikada do naslova svetskog šampiona.

Nakon prvog dela ove liste, vreme je da vidimo petoricu najuspešnijih GP vozača koji nikada nisu osvojili titulu.

5. Loris Kapirosi – 9 pobeda

Nakon osvojene dve titule u kategoriji 125 i jedne u kategoriji 250 kubika, od Kapirosija se očekivalo da podjednako uspešan bude i u premijernoj klasi. Svoju karijeru u kategoriji 250 kubika je sredinom devedesetih “presekao” sa dve sezone na najvišem nivou, vozeći za Pileri i Yamahu. Upravo je u Yamahi i ostvario prvu pobedu u premijernoj klasi, 1996. godine.

Početak je obećavao i već nakon šest trka je stigao do pobede. Međutim, na narednu je čekao tri godine, kada je ostvario debitantsku MotoGP pobedu za Ducati, a za italijanski tim je zabeležio sve ostale pobede u karijeri.

4. Sete Žibernau – 9 pobeda

U premijernu klasu je stigao 1997. godine, kao član Yamahe, ali je već godinu dana kasnije prešao u Hondu. Nakon tri sezone u timu, postaje član Suzukija i 2001. stiže do svoje prve pobede. 2003. se vraća u Hondu, sa kojom te i naredne godine ostvaruje najbolje rezultate u karijeri - dva druga mesta, uz po 4 pobede.

3. Rendi Mamola – 13 pobeda

Između 1980. i 1987. je četiri puta bio drugi u šampionatu i činilo se da je pitanje vremena kada će osvojiti titulu, ali do toga nikada nije došlo.

Za Suzuki je ostvario pet pobeda, za Hondu i Yamahu po četiri, ali je imao tu nesreću da je u premijernoj klasi nastupao u vremenu kada je odličnih vozača bilo na pretek i uprkos izuzetnom kvalitetu koji je posedovao, nije uspeo da ponese naslov svetskog prvaka.

2. Maks Bjađi – 13 pobeda

Bjađi je već bio zvezda i pre dolaska u premijernu klasu. Četiri uzastopne titule u kategoriji 250 kubika su bile odlična preporuka za najviši nivo i Italijan je opravdao očekivanja. Na debitantskoj trci u premijernoj klasi, voženoj u Japanu 1998, ostvario je pobedu, a toj sezoni je još jednom trijumfovao, a zahvaljujući dobrim rezultatima bio je drugi na kraju.

1999. prelazi u Yamahu, ali je tokom naredne dve godine uspeo samo triput da pobedi. 2000. godine osvaja treće mesto, iza svog zemljaka, Valentina Rosija, a rivalstvo s njim će obeležiti narednih nekoliko godina u moto sportu. 2001. i 2002. je bio drugi u šampionatu, 2003. i 2004. treći, a nakon osvojenog petog mesta 2005. napušta MotoGP.

1. Dani Pedrosa – 28 pobeda

Ne samo što je ubedljivo najbolji na ovoj listi, već je Pedrosa jedini koji ima šansu da osvoji titulu. 2006. je stigao u MotoGP, nakon tri uzastopne titule u kategorijama 125 i 250 kubika.

Od tada je u svakoj sezoni ostvario najmanje jednu pobedu. Bio je drugi u šampionatu 2007, 2010. i 2012, a upravo je te godine ostvario i rekord po broju pobeda u sezoni - 7.

Nikola Lasica