Dani Pedrosa - od početka karijere do danas

Dani Pedrosa kao i većina trkača započeo je svoj put u sve motociklizma još kao dete. Sa četiri godine dobio je svoj prvi motor i posle toga sve ostalo je istorija puna uspeha.

Pedrosa je rođen 29. septembra 1985. godine u Španiji, u mestu Sabadel. Njegov prvi trkački bio je mini motor, replika Kawasakija sa kojim se već sa šest godina trkao sa drugarima. Njegovi prvi ozbiljniji trkački kilometri počeli su kada je napunio devet godina i kada je ušao u Špansko mini bajk prvenstvo. Debitantsku sezonu završio je na drugom mestu u šampionatu osvojivši prvi podijum već na drugoj trci. Sledeće godine opet je nastupao u istom šampionatu ali su ga zdravstveni problemi omeli da osvoji titulu i sezonu završava na trećem mesto.

Njegov talenat nije mogao da prođe nezapaženo i 2001. godine Pedrosa dolazi u klasu od 125 ccm. Na svetsku scenu ga dovodi njegov do skorašnji mentor i čuveni menadžer Alberto Puig. U prvoj sezoni Pedrosa je osvojio dva podijuma, treće mesto osvojio je na domaćoj stazi u Valensiji a drugi podijum je došao odmah iza ovog na stazi Motegi.

2002. godine Pedrosa pobeđuje po prvi put i to na Asenu u toku sezone osvaja još dve pobede i ukupno se penje šest puta na podijum. Sezonu završava na trećem mestu u generalnom plasmanu. Sledeće, 2003. godine Pedrosa osvaja šampionsku titulu u klasi 125 ccm. Na putu do titule pobedio je pet puta uz jedan podijum. Međutim sezonu nije završio pošto je na stazi Filip Ajlend polomio oba članka i do kraja sezone je pauzirao.

Pedrosa 2002. godine
 

2004. godine Pedrosa prelazi u klasu do 250 ccm. Zbog povrede članka Pedrosa nije propisno testirao novi motor ali to ga nije sprečilo da zabeleži pobedu na prvoj trci u Južnoj Africi. Pedrosi je nova klasa ’’legla’’ fantastično, zabeležio je čak sedam pobeda i sedam podijuma što je bilo dovoljno da postane šampion u svojoj početničkoj godini. 

Pedrosa 2004. godine
 

Pedrosa je rešio da još jednu godinu provede u klasi 250 ccm, u stvari Alberto Puig njegov menadžer je znao da će možda ostati upražnjeno mesto u fabričkom timu u MotoGP klasi. Bilo kako bilo, Pedrosa se i 2005. godine veoma uspešno takmičio ’’dvestopedeseticama’’. Uspeva da ponovi upseh iz prethodne sezone i brani šampionsku titulu sa osam pobeda i dva podijuma.

Pedrosa 2005. godine
 

2006. godine Pedrosa prelazi u MotoGP klasi i to ni manje ni više nego u Honda Repsol ekipu. Kada je objaljeno da će Pedrosa prećo u najjaču klasu bilo je skeptika sa tvrdnjama da Pedrosa neće fizički moći da obuza moćne MotoGP mašine. Pedrosa je visok samo 151 cm i težak jedva preko 50 kg. Međutim Pedrosa je sve skeptike utišao već na prvoj trci na Herezu u Španiji kada je završio kao drugi. Nije dugo čekao na prvu pobedu, na trci u Kini pobeđuje po prvi put i tako postaje drugi najmlađi pobednik u istoriji najelitnije klase. Pobedio je i na trci na stazi Donington park. Te sezone timski kolega bio mu je Niki Hejden koji se borio za titulu, na trci na stazi Eštoril Pedrosa je napravio peh kada je u jendoj krivini izgubio kontrolu nad prednjim krajem motocikla i počistio je Hejdena. Na svu sreću po Pedrosu Hejden je ipak te sezone osvojio titulu i sezonu je završio na petom mestu u generalnom plasmanu.

2007. godine u MotoGP klasi dolazi do promena i mašine od 990 ccm zamenjene su sa mašinama od 800 ccm. Ovo je pre početka sezone favroizovalo Pedrosu zbog njegove lagane konstitucije. Međutim pokazalo se da nova Honda RC212V ima problema, iako je zabeležio samo dve pobede i šest podijuma Pedrosa završava sezonu na drugom mestu u šampionatu iza Stonera.

Sledeća sezona nije dobro počela za Pedrosu, problemi sa motociklom su se nastavili i povrh svega morao je propusti dobar deo predsezonskih testiranja zbog povrede. U toku sezone dok je ubedljivo vodio na trci na stazi Zaksering u Nemačkoj, pao je i povredio rame. Zbog povrede morao je da propusti naredne dve trke. Ipak je uspeo da zabeleži pobedu na dve trke i u generalnom plasmanu plasirao se na trećoj poziciji.

Dani Pedrosa 2008. godine
 

U 2009. godini Pedrosu je nastavila da prati nevolja sa povredama. Opet se povredio pre početak sezone i polako se oporavljao do pete trke u šampionatu kada je opet pao i povredio se. Propustivši fe trke vratio se sredinom sezone i zabeležio je dve pobede do kraja sezone. Pored povrede i problema sezonu je završio na trećem mestu u generalnom poretku.

Pedrosa je u 2010. godinu ušao bez povreda, vratio je svoj startni broj na motociklu 26 pošto ga je taj broj pratio kroz celu karijeru. Jedini je u vozač u šampionatu koji je uspeo da pruži otpor dominantnom Lorencu, zabeležio je četiri pobede i šest podijuma. Sezonu završava kao drugi u šampionatu.

Pedrosa 2010. godine
 

Pedrosa je 2011. godine ostao u Hondinoj fabričkoj ekipi. Kao timske kolege društvo su mu pravili Kejsi Stoner i Andrea Doviciozo. Sezonu je započeo podijumom na prvoj trci i pobedom na trećoj trci u Portugalu. Na stazi Le Man u Francuskoj Pedrosa je držao drugu poziciju kada je imao incident sa Markom Simončelijem, posle kontakta sa Simončelijem Pedrosa je pao i slomio ključnu kost što je uništilo njegovu šansu za titulu.

Pedrosa se relativno brzo oporavio od povrede i do kraja sezone zabeležio je još dve pobede i četiri podijuma što mu je bilo dovoljno za četvrtu poziciju u generalnom plasmanu.

2012. godina bila je možda i najbolja u njegovoj dosadašnjoj karijeri do sad. Šampionat je bio izuzetno tesan i neizvestan, borba za titulu vodila se između Pedrose, Lorenca i Stonera. Stoner se povredio sredinom sezone tako da su Pedrosa i Lorenco vodili bitku za titulu. Do trke na Misanu Pedrosa je zabeležio već tri prva mesta, četiri druga i četiri treća mesta, no sreća opet nije bila na njegovoj strani. Pedrosa je trebao da startuje sa pol pozicije i pre krug za zagrevanja grejač prednje gume se zaglavio što je uzrokovalo da Pedrosa krug za zagrevanje odradi iza bezbedonosnog vozila zbog čega je morao da startuje kao poslednji. Startovao je odllično međutim nevolja nikad ne dolazi sama, Hektor Barbera se precenio na kočenju i oborio je Pedrosu srušivši mu nadu za titulu. Pedrosa je rešio da se ne predaje, pobedio je na naredne tri trke na Aragonu, Motegiju, Maleziji. Do trke u Australji na stazi Fili Ajlen Pedrosa je sustigao Lorenca, na trci Pedrosa pravi grešku i pada, titua odlazi Lorencu. Pedrosa je pobedio i na poslednjoj trci u Valensiji i završava sezonu na drugom mestu.

2013. godine Pedrosi za timskog kolegu dolazi Mark Markes. Pedrosa sezonu počinje dobro, na trećoj i četvrtoj trci beleži pobede. Sredinom sezone zadobija povredu ključne kosti i propušta trku na stazi Saksering, pobeđuje kasnije u toku sezone i šampionat završava na  trećoj poziciji.

2014. godine Pedrosa i dalje ostaje u Honda Repsol ekipi, ove sezona sezona obeležena je dominacijom Markesa koji je zabeležio deset pobede za redom. Upravo je Pedrosa prekinuo Markesovu dominaciju pobedivši na trci u Brnu, ovo je ujedno bila i jedina pobeda u sezoni za njega i šampionat završava na četvrtom mestu iza Lorenc i Rosija.

Pedrosa sezonu 2015. nije započeo na najbolji način, na uvodnoj trci u Kataru završio je na šestoj poziciji da bi potom propustio naredne tri trke u Teksasu, Argentini i Španiji zbog operacije podlaktice. U toku sezone zabeležio je dve pobede, jednu na Motegiju i drugu na stazi Sepang u Maleziji. Zbog povrede i propuštenih trka sezone je završio na četvrtom mestu.

2016. godine Pedrosa se borio tokom sezone sa mišelin gumama. Zbog toga što je lagane konstitucije gume nisu mogle dovoljno da se zagreju tokom trke i Pedrosa je zbog toga cele sezone imao problema. Međutim uspeo je da pobedi na trci na Misanu i održi kontinuitet pobeda u svakoj sezoni. Problem sa povredama se nastavio, na slobodnom treningu na stazi Motegi u Japanu doživljava nezgodan pad prilikom kojeg je po ko zna koji put slomio ključnu kost, desnu potkolenicu i stopalo. Oporavio se za poslednju trku u sezoni ali ni nju nije završio zbog pada u trci. Sezonu je završio na šestom mestu u generalnom plasmanu, njegov najgori rezultat u MotoGP klasi.

Pedrosa je vozač koji je svima drag, do sad mu zvezde nisu bile naklonjene da uzme šampionsku titulu u najjačoj klasi iako je najmanje dva puta zaslužio da bude šampiona. Nažalost, u većini slučajeva su ga povrede omele da bude prvak. Bez obzira Pedrosa je pobeđivao i pobeđuje sve svoje rivale, ostaje nada da će uspeti da osvoji bar jednu titulu do kraja svoje karijere jer vozač njegovog kalibra svakako to i zaslužuje.