Cagiva - čista strast

Na sam pomen imena Cagiva ljudima uglvanom padne na pamet samo jenda misao: ’’Cagiva Mito 125! ’’. Mada, dosta ljudi ne zna da je Cagiva u svom vlasništvu posedovala MV Agustu, Ducati, Aermachi, Husqvarnu, Moto Morini...

Većina poznatih fabrika motora u Italiji je počela tako što uopšte nije imala veze sa motorima. Ista priča je i sa čuvenom Cagivom. Fabrika Cagiva prvi put pojavljuje se 1950. godine, tada se Cagiva bavila proizvodnjom sitnih metalnih delova. Osnivač Kastiljoni Đovani (Castiglioni Giovanni) nije ni slutio da će njegova fabrika postići svetsku slavu, doduše u drugom polju poslovanja. 

Ime Cagiva je skraćenica od CAstiglioni GIovani VArese. Varese je gradić u kojem je fabrika stacionirana. Sve bi to ostalo na nivou male fabrike delova da porodica Kastiljoni nije imala jednu opsesiju - motociklizam. Prekretnica za fabriku i porodicu počinje 1978. godine kada CAGIVA pravi svoj trkaćki tim odva Suzukija RG500 ofarbana u crvenu i zlatnu boju. Osnivanje trkačkog tima je za porodicu Kastiljoni bila ključna za njihovu budućnost, od tog trenutka želeli su samo da se bave motociklizmom. 

Prvi korak ka ozbiljnom biznisu sa motoroima počelo je u trenutku kada je Cagiva kupila pogone fabrike Aermacchi od Harley Davidson. Kupovinom Aermacchi fabrike došli su do inženjera i tehničara koji su radili u fabrici a obučaani su i u obližnjoj MV Agusti. Fabrika je takođe imala dosta veliku zalihu rezervnih delova pa je Cagiva već u samom startu profitirala.

1979. godine počinju sa proizvodnjom dvotaktnog jednocilindričnog motocikla SST 125. Mada se ovaj motocikl ranije prodavao pod brendom Harley Davidson, Cagiva stavlja svoj potpis na njega i tako izlazi prvi motocikl marke Cagiva. Model SST bio je najprodavaniji model na Italijanskom tržištu. Njegova proizvodnja trajala je sve do 1982. godine.

Cagiva SST125
 

Iste godine povećavaju proizvodnju na osam različitih modela zapremine od 125 do 350 ccm. Klaudio i Đanfranko, sinovi osnivača Cagive imali su odličnu marketinšku i poslovnu strategiju. Pravljenjem kvalitetnih motora, uz odličnu podršku sa rezervnim delovima i servisima Cagiva je u tom trenutku jedina bila sposobna da se odupre Japanskim proizvođačima.

Braća Kastiljoni su imali veliku strast ka trkanju. Počinju sa konstrukcijom svog prvog motocikla koji neće imati nikakve veze sa Harley Davidsonom. Konstruišu dvotaktni agregat sa vodenim hlađenjem i zapreminom od 125 ccm. Ovaj agregat je ugrađivan u kros model WMX 125 i ulazi u proizvodnu 1979. godine. U tom trenutku ovaj model je bio najbolji u svojoj klasi.

Cagiva WMX125
 

Cagiva je nastavlja svoj zalet pametnom politikom braće Katiljoni. Proizvodnja se do 1982. godine povećala na 40 000 motocikala. Zbog velikog interesovanja za Cagivom u Južnoj Americi, Cagiva otvara jednu fabriku u Venecueli gde su se sklapale Cagive za tržište Južne Amerike od delova proizvedenih u Italiji. Cagiva je imala pregovore i sa Sovjetskim vlastima o očešću Sovjeta u Cagivi ali do realizacije dogovora nikad nije došlo.

Braća Kastiljoni su želela da se u Cagivi proizvode svi mogući modeli, od mopeda do najjačih super bajk mašina. Budući da su njihovi kapaciteti i pogoni bili mali u odnosu na ono što su zamislili, Cagiva ulazi u saradnju sa Ducatijem. Ducati ih snabdeva agregatima zapremine od 350 do 1000 ccm. Posle dve godine saradnje, Cagiva kupuje Ducati i tako pripaja još jedan brend svojoj grupaciji. 

Cagiva sa kupovinom Ducatija nije stala sa širenjem i nije propuštala šanse. 1986. godine kupuju Husqvarnu, čime je Cagiva dobila još iskusnije inženjera što se tiče kros motora. Proizvodnju seli u Italiju, ne gase ime Husqvarna već pod njenim imenom i dalje nastavljaju da proizvode motocikle koji su se proizvodili u Husqvarni. Cagiva nedugo zatim kupuje i Moto morini.

Cagiva MITO 125

Klaudio i Đanfranko cene kvalitetne inženjere i tako u svoje redove dovode jednog od najčuvenijih inženjera: Masimo Tamburinija. Saradnja sa Tamburinijem izrodće neke od najlepših modela koje i danas možemo videti poput Ducatiija 916, Cagive MITO 125. 

Cagiva zaokružuje svoju grupaciju kupovinom jedne od najslavnijih fabrika, MV Agustu. Braća Kastiljoni su bili oduševljeni što su kupili MV Agustu i sve karte su bacili na oživljavanju ove legendarne marke motocikala.

Cagiva je nizala uspehe iz godine u godinu. Proizvodila je modele poput MITO 125 i Elefant koji su bili daleko najprodavaniji motocikli pod imenom Cagiva.

Cagiva Elefant 750

Braća Kastiljoni su imali veliku strast ka trkama. Želeli su titulu u tada najprestižnijoj klasi GP500. Prvi pravi CAGIVA 500 motocikl pojavljuje se na trci u Nemačkoj 1980. godine. Takođe, u kros takmičenjima Cagiva je beležila pobede da Dakar reliju u klasam od 125 ccm na modelu MWX. Pobede su ostvarivali tri godine za redom 1985.,1986, i 1987. godine.

1988. godine Cagiva se ozbiljnije posvećuje Gran Pri trkama, u trkački tim dovode tada popularnor Randi Mamolu koji Cagivi donosi prvi podijum. 

Randy Mamola na Cagivi 500

1991. godine u Cagiva GP tim dolazi svetski šampiona Edi Lavson. Lavson donosi prvu pobedu za Cagivu na trci u Mađarsko. Najveći uspeh Cagivi donosi Džon Kočinski 1994. godine trećim mestom u generalnom plasmanu vozača. Te sezone Kočinski upisuje još jednu pobedu za Cagivu.

Džon Kočinski na Cagivi 500
 

Opsednustost trkama dovodi Cagiva grupaciju u finansijske poteškoće. 1996. godine bivaju prinuđeni da prodaju Ducati i Moto morini da bi se finansijski oporavili. Posle prodaje Ducati i Moto morini fabrike MV Agusta postaje glavni brend. 2000. godine prestaje proizvodnja Cagive roadster. Cagiva je sve više tonula i u 2008. Harley Davidson kupuje MV Agustu, Cagivu i deo Aermacchi fabrike.

Klaudio Kastiljoni nije mogao da se pomiri sa tim da je izgubio MV Agustu i Cagivu. U oktobru 2009. godine Klaudio Kastiljoni koristi lošu finansijsku situaciju u koju je Harley Davidson upao i otkupljuje Cagivu, kao i MV Agustu. 2011. godine Klaudio Kastiljoni umire i fabriku preuzima njegov sin.  2012. godine zbog pooštrenje ekoloških regulativa prestaje proizvodnja Cagiva MITO 125 i MITO 525. Posle prestanka proizvodnje ova dva modela, Cagiva grupacije se bazira na MV Agusta modelima i to MV Aguste F3 675 i F4.

Cagiva kao brend danas živi kroz MV Agustu, imaju solidnu proizvodnju i udružili su se sa Ruskim investitorom ’’Black Ocean’’. Cagiva možda nije izbacila mnogo modela motocikala samostalno ali trag koji su ostavili upravljanjem raznih brendova je nemerljiv. Da Cagiva kao grupacija nije postojala, danas možda neke od brendova kao što su Husqvarna, MV Agusta pa i Ducati možda više ne bi postojali. Iz tog razloga Cagiva je jako bitna za istoriju motociklizma i zaslužuje da se spomene sa poštovanjem, naročito zato što je nastala iz čiste strasti ka motociklizmu.