Predstavljamo Harley-Davidson Street 750

U širokoj paleti modela renomiranog američkog brenda, nedostajao je cenovno pristupačan Harley za mlade generacije koje dolaze i one kojima je ova marka jednostavno bila preskupa.

Model Street 750 sada dobro popunjava tu prazninu i predstavlja se kao ulaznica u famozni HD svet.

Na ulicama španske prestonice prilično je haotično u saobraćaju. Oko vas neprestano zuje autobusi, skuteri, automobili, motocikli. Svetla na semaforu su često ugašena, a razmahani policajac gestikulacijom ruku pokušava uspostaviti red i kontrolu nad situacijom. Ne pomaže mu ni zviždaljka, raskrsnica je potpuno zakrčena, pa prave solucije za trenutni saobraćajni kolaps i nema. Dok su vozači četvorotočkaša bespomoćno zarobljeni u kolonama, vozači dvotočkaša ne sede skrštenih ruku nego vešto manevrišu uskim prostorom ne bi li se izvukli iz haosa. 

Relativno lak zadatak za vozače mopeda i skutera, ali ne i za vlasnike gorostasnih kruzera, koji su svojim gabaritima gotovo izjednačeni sa automobilima gradske klase. Srećom, mi se ovog puta nalazimo u sedlu najkompaktnijeg Harleya, koji kazaljku vage sada spušta na 222 kilograma. Najmanji i najlakši dosada, donosi nam nešto bez čega se u gradskim gužvama bukvalno i ne može, a to su upravljivost i agilnost, uz onaj tipičan „Harley-feeling“ koji nije izgubljen. 

Hlađenje tečnošću više nije bauk, vodenim carstvom ionako su već “obavijeni” V-Rod, pa i glave motora nove Electre. Stoga, sasvim se logičnim čini potez da novi V2 agregat zapremine 750 ccm hladi tečnost, jer osnovna mu je namena kretanje gradskom džunglom. Znate i sami, tamo se motori hlađeni slobodnim strujanjem vazduha ne snalaze baš najbolje, a pogotovo ne za vreme stajanja na semaforima tokom letnjih meseci. Osećaju kompaktnosti pridonosi i relativno kratak međuosovinski razmak od 1534 mm, kao i uspravna pozicija sedenja, pa možemo reći da je osnovna zamisao o ergonomiji uspela.

Ako se novi projekat možda kosi sa stajalištima zagriženih ljubitelja marke iz Milvokija, u upravi Harleya dobro znaju zašto su dali zeleno svetlo ovom projektu. Jedan od razloga je taj što se otvaraju nova svetska tržišta, a tu je i nepobitna činjenica kako su kupci Harleya mahom osobe zrelije dobi sa nadprosečnim primanjima. Sada stiže nešto novo, nešto što je pre svega namenjeno mlađim generacijama sa ne tako dubokim džepovima. 

Podaci iz fabričkih specifikacija se sasvim poklapaju sa novom filozofijom – Street nije pretežak, ni preskup, ni presnažan, ali je u svakom smislu istinski Harley-Davidson motocikl. I to pravi gradski. Stoga je Madrid poslužio kao savršena pozornica za testiranje suživota s novim Harleyem. Užurbani ritam velegrada otkriva kako Street “pliva” kroz saobraćajne gužve i kako diše u neprestanom čuvenom ritmu stani-kreni. 

Napomenimo odmah kako se ne radi o proizvodu “Made in USA”. Naime, Street se u potpunosti sklapa u indijskom gradu Baval, smeštenom stotinak kilometara jugozapadno od Nju Delhija. Može li dakle originalni Harley nositi etiketu “Made in India” i kakve to konotacije povlači? Ostavimo to za trenutak po strani, mesto radnje u današnjim uslovima globalizacije ne bi trebalo imati presudnog uticaja na finalni proizvod. Ipak, teško je oterati impresiju da pojedine komponente izgledaju jeftino i svemu nedostaje one poznate masivnosti i premium osećaja koje nalazimo kod ostalih HD motocikala. 

U gradu, tečnošću hlađeni V-twin na prvu loptu ostavlja utisak uglađenosti i suzdržanosti. Na raspolaganju je 60 Nm obrtnog momenta, odziv na gas je uravnotežen, a kvačilo odvaja ravnomerno. U prvim metrima nema žustrine, sve se odvija u jednom opuštenom tonu, ali bez osećaja neuhranjenosti. Menjač ima šest stepeni prenosa i traži česte promene, ali to vozaču ne predstavlja problem jer su promene ugodne i lake za korišćenje. Ergonomija je priča na koju nema prigovora. Rezervoar goriva je karakterističnih linija i prima 13 litara benzina, pa noge vozača nisu preterano raširene. Upravljač je nešto užeg hvata i blago je povišen, a sve skupa čini jednu aktivnu vozačku poziciju, koja se na prvu čini prigodnom i za nešto duže, vangradske ture. Street jako dobro pliva kroz gradske gužve, zahvaljujući velikom uglu zakretanja upravljača nije problem provlačiti se između kolona automobila. 

Uzak upravljač opet lako prolazi između retrovizora zaustavljenih automobila i začas se nalazimo oči u oči s policajcem koji uz pomoć ruku i zviždaljke pokušava uvesti reda u još jednu blokiranu raskrsnicu. Izvlačimo se iz saobraćajnog kolapsa, nastavljamo prema obilaznici i otvaramo gas sve jače ne bismo li saznali na šta je sve spreman novi V2. Klik iz treće u drugu, gas do kraja, i motor poletno vrti sve do blokade koja se uključuje na 8000 o/min. Prilično živahan agregat, izgleda da je svih obećanih 56 KS na broju. Snaga se razvija prilično linearno, a uverljivom deluje i kriva razvoja obrtnog momenta. Vrlo je “mesnat” u srednjem režimu rada i to je jako dobro. Najvećih 60 Nm dostupno je od 4000 obrtaja, što na papiru ne deluje suviše impresivno. 

Ipak, subjektivni je osećaj bolji nego što se na osnovu brojki može naslutiti. Tri četvrtine litre zapremine agregata u svakom trenutku osiguravaju dovoljno snažno ubrzanje, uz neočekivano veliku sklonost visokim obrtajima. Lepo je što motor čak i pred crvenim područjem obrtaja ne stvara neugodne vibracije, što bi značilo da su Harleyevi inženjeri napravili dobar posao. Street nije motocikl kojem nedostaje žustrine, a uz to nije ni grub, već naprotiv deluje vrlo uglađeno. Opet sa druge strane, kočnice ne zaslužuju hvalospeve. Za aktivaciju prednje, potreban je snažan pritisak na polugicu, osećaj je tup i nedefinisan, a blokada sledi tek nakon izuzetno grčevitog stiska.

Svi željni ABS-a moraju se strpiti do 2016. godine, ali je makar utešno to što zadnja kočnica radi svoj posao mnogo bolje. Svemu tome u prilog ide i geometrija rama, ali i filozofija vožnje ovakvog tipa motocikla, gde prednja kočnica svakako ne igra dominantnu ulogu.

Prednja viljuška je relativno kratkog hoda, ali dobro upija neravnine i ne prenosi stres u područje rama, već ostavlja utisak kao da je udarna rupa duboko ispod motocikla. Zadnji “stereo” amortizeri takođe deluju harmonično i kako je inženjerski zamišljeno, najbolje se ponašaju tokom opuštenog krstarenja. Na brzinama iznad 120 kilometara na čas i to na lošim putevima, Street drži pravac uz uzornu stabilnost zaista impresivno. 

Kvalitet korišćenih materijala i završna obrada uopšteno nisu svetle tačke ovog modela. Odmah postaje jasno da je Street primarno namenjem rastućim tržištima poput recimo tajlandskog i brazilskog, jer tamošnji kupci nemaju tako visoke kriterijume poput evropskih. Na nezaštićene konektore kablova svećica, vidljivo istaknute snopove šarenih žica, neuverljivu obradu metalnih delova i neugledno sočivo prednjeg svetla, evropski kupci zasigurno neće odmahnuti rukom. To definitivno nije na nivou kakvu od Harleya očekujemo te je itekako vidljiv uticaj “dalekoistočne ruke”. Ali videli smo već da to može i puno bolje. Recimo, na primeru Honde i KTM-a čije fabrike iako nisu u matičnim zemljama, isporučuju proizvode koji se nipošto ne moraju stideti etikete Made-in-Thailand ili Made-in-India.

Jedno je sasvim jasno – Harley sa novim Streetom želi da postigne uspeh kao što ga je recimo Honda ostvarila sa serijom NC, odnosno Yamaha sa svojom novom serijom MT. Pristupačan model dobrih karakteristika agregata, uravnoteženog vešanja i lake upravljivosti. Street ima sve nabrojano i predstavlja se kao iskreni “entry-level” model. Još samo da u indijskom pogonu porade na završnoj obradi i biće tu nešto... 

SPECIFIKACIJE Harley-Davidson Street 750 

AGREGAT:

Tečnošću hlađeni, četvorotaktni, dvocilinrični V motor pod uglom od 60 stepeni, po jedna bregasta osovina u glavi pokretana lancem, četiri ventila po cilindru, ubrizgavanje goriva promera 38 mm, akumulator 12 V, mehanički pokretano višelamelno kvačilo u ulju, menjač šest stepeni, završni prenos kaiš 

Prečnik x hod 85.0 x 66.0 mm 

Zapremina 749 cm ³ 

Kompresija 10.5:1 

Snaga 56 KS (41 kW) pri 8000 o/min 

Obrtnii momenat 60 Nm pri 4000 o/min 

RAM I VEŠANJE: 

Okvir od čeličnih cevi, prednja teleskopska viljuška, zadnja čelična viljuška sa dva amortizera, napred disk prečnika 300 mm, dvoklipna plivajuća klešta, nazad disk prečnika 292 mm, dvoklipna plivajuća klešta 

Točkovi 2:50 x 17; 3:50 x 15 

Gume 100/80 R 17; 140/75 R 15 

MASA I DIMENZIJE: 

Međuosovinski razmak 1534 mm, ugao glave okvira 58 stepeni, predtrag 115 mm, visina sedišta 709 mm, suva masa 222 kg, rezervoar goriva 13,1 litara 

Garancija Dve godine 

Boje tamno crvena, mat crna, crna

Izvor: Časopis Motori

Tekst: Roman Engwer 

Foto: Harley-Davidson