Marko Simončeli, legenda koja nas je prerano napustila

Marko Simončeli je bio borac, pravi heroj i legenda koja nažalost nikad nije stigla da ispolji svoj puni potencijal, zato smo rešili da napišemo nešto više o njemu.

Marko Simončeli je rođen 20. januara 1987. godine u Katolici ( Cattolica) u Italiji. Od malih nogu pa do njegove prerane smrti od svega je najviše voleo da radi jednu jedinu stvar. Da vozi motore i da se trka. Iako je rođen u Katolici, rano se preselio u malo mestu Korianu. U Korianu je napravio prve trkačke kilometre takmičeći se već sa sedam godina u minibajk prvenstvu. Sa devet godina počinje da vozi italijansko minibajk prvenstvo 1996. godine. Osvojio je italijansko minibajk prvenstvo 1999. i 2000. godine i iste te 2000. godine je ujedno postao i viceprvak Evrope u minimoto šampionatu. Sledece godine 2001. prelazi u italijansko prvenstvo u klasi 125 ccm i postaje šampion u svojoj početnickoj godini a 2002. godine prelazi u evropski šampionat u klasi 125 ccm koji takode osvaja.

Posle ovih uspeha samo jedno mesto je dolazilo u obzir za mladog i pretalentovanog Simončelija, MotoGP karavan. Prve nastupe je zabeležio 2002. godine, na prvoj trci na stazi Brno završio je kao 27., da bi već na sledećoj trci u na stazi Estoril upisao prve bodove završivši na 13. mestu. Međutim, na sledeće četiri trke ne uspeva da zabeleži nijedan bod.

Njegova prva puna sezona u klasi 125 ccm počela je 2003. godine u timu Mateoni ( Matteoni Racing team ), te iste sezone počeo je da koristi sada već nadaleko čuven broj 58 koji će nositi do poslednje trke. U prvoj sezoni je imao dosta padova i zabeležio je poene na samo šest trka uz jedno četvrto mesto na poslednjoj trci u Valensiji.

Sledeće, 2004. godine menja ekipu i prelazi u ’’Worldwide racing team ’’, na Aprilija motociklu. Na drugoj trci u sezoni na stazi Herez (Jerez) u Španiji osvaja pol poziciju, dok je na samoj trci bio dugo na drugoj poziciji, dok lider trke i to niko drugi do Kejsi Stone nije napravio grešku i pao i time prepustio vođstvo Simončeliju koji beleži prvu pobedu u karijeri. Ta pobeda je ujedno bila i jedini podijum za njega u toj sezoni mada je uspeo da zabeleži bodve na sedam trka i šampionat završi na 11. mestu.

2005. godine sada već donekle iskusni Simončeli u klasi 125 ccm na prvoj trci u sezoni na Herezu opet osvaja pol poziciju i pobeđuje na trci. Iako te sezone nije zabeležio više niti jednu pobedu, stajao je na podijum pet puta i završio kao peti u šampionatu.

U 2006. godini Simončeli prelazi u klasu 250 ccm i u čuveni tim Metis Gilera. Prve sezone u klasi 250 ccm Simončeli je bio konstantan, najbolji plasman mu je bilo šeto mesto i završava šampionat na desetom mestu. 2007. godine nastavlja da se ’’čeliči’’ u srednjoj klasi i opet završava sezonu na desetom mesto.

2008. godina je prelomna za Marka Simončelija. Ulazi u sezonu puno odlučnije i motivisanije nego ikad. Njegov stil i harizma počinju da se grade. Beleži prvu pobedu i to ni manje ni više nego na domaćoj i najčuvenijoj stazi: Muđelo! Pobedu beleži na kontroverzan način. Na pravcu pokušava da blokira Hektora Barberu pri čemu dolazi do kontakta i Barbera pada ostavivši Simončelija da se do kraja doveze do prve pobede u srednjoj klasi. Od sudija dobija usmeno upozorenje zbog incidenta. Do sledeće pobede Simončeliju nije trebalo puno. Čekao je samo nedelju dana pobedivši na stazi Katalunja, uz tesnu bitku sa Alvarom Bautistom. Te sezone beleži pobede u Nemačkom Zakseringu i na stazi Filip Ajlend u Australiji i postaje šampion klase 250 ccm.

2009. godine poslednje godine klase do 250 ccm pokušava da odbrani titulu prvaka ali mu ne polazi za rukom. Titulu osvaja Japanac Hiroši Aojama na Hondi. Međutim uspeva da zabeleži šest pobeda i četiri podijuma i završava šampionat na trećem mestu.

San Karlo Honda Gresini ekipa ( San Carlo Honda Gresini team ) je Simončelijeva ekipa za koju nastupa 2010. godine u najprestižnijoj klasi MotoGP. Prilagođavanje na novu klasu, novi motocikl, novi tim i sve ostalo nije bilo lako za Simončelija. Doživeo je dosta padova tokom testiranja, ali je tokom sezone dosta napredovao, umalo i da dođe do prvog podijuma na stazi Estoril u Portugalu. Podijum je izgubio za samo 0,06 delova sekundi i završio na četvrtom mestu. To je ujedno bio i njegov najbolji plasman u sezoni u kojoj je završio na odličnom osmom mestu osvojivši poene na čak 16 od 18 trka!

Sezona 2011. godine je počela dobro za Simončelija. Potpisao je ugovor za HRC Hondu i vozio je motocikl približan onom koji su imali vozači fabričkog tima Honde. Marko ovu sezonu vozi agresivno, bori se za svaki metar staze, svaka pozicija mu je bitna. Završava peti na prvoj trci u Kataru. Zatim na drugoj trci na njegovoj voljenoj stazi u Herezu vodi trku. Prevelika želja za pobedom ga tera na grešku, doživeo je pad dok je vodio trku. Početak sezone je protekao u velikoj borbi i mnogim kontroverzama na stazi. 

Kolege vozači poput Stonera, Lorenca i Dovicioza su ga kritikovali zbog njegovog agresivnog stila vožnje, nije se puno osvrtao na kritike sve do trke na stazi Le Manš u Francuskoj. U žaru borbe za podijum biva preagresivan, dolazi do kontakta između njega i Pedrose pri čemu Pedrosa pada i lomi ključnu kost dok je Simončeli dobio penalizaciju od trkačke komisije i sudija. Posle ove trke biva pod velikim pritiskom i vidno menja pristup tkrama. I dalje je agresivan i brz, ali opreznijii tokom preticanja. Na stazi Katalunja beleži prvu pol poziciju u MotoGP klasi. Kasnije u toku sezone na trci u Brnu Simončeli uspeva da se izbori za treću poziciju i prvi podijum u najjačoj klasi. Kasnije, u toku sezone se još jednom penje na podijum na stazi Filip Ajlend. Ovaj put osvaja drugu poziciju iza pobednika trke Kejsi Stonera.

23. Oktorbar 2011. godine. Staza ’’Sepang Internaional Circuit ’’. Najomiljenija staza Marka Simončelija. Njegova skraćenica ’’ SIC ’’ upravo označava skraćenicu ove staze. Nažalost, Simončeli trku zapocinje lošim startom. Narednih par krugova se bori da nadoknadi pozicije, u toj borbi gubi kontrolu nad motociklom. Nesretnim spletom okolnosti na njega naleću dva vozaca: Kolin Edvards (Colin Edwards) i Valentino Rosi (Valentino Rossi), njegov najbolji prijatelj. Od siline udara, Marko Simončeli podleže povredama i tragično gubi život.

Kroz sve trkačke klase, MotoGP, 250ccm, 125 ccm, superbajk, supersport... Prošlo je mnogo vozača, brzih, hrabrih. Mnogi će se složiti da nijedan nije bio kao Marko Simončeli. U svojoj karijeri ostvario je kroz sve tri klase ukupno 14 pobede i 31 podijum. Svi koji su pratili trke ne mogu da spore njegovu hrabrost, veštinu, harizmu. Mnogi su ga kritikovali, isto tako su svi tugovali za njim i svi su bili složni u jednoj stvari: Marko Simončeli je bio jedinstven! Njegovoj sahrani je prisustvovalo desetina hilajda ljudi iz svih krajeva sveta. Milioni su pratili poslednji ispracaj šampiona preko televizije. Ceo svet ljubitelja trka je tugovao. Bio je to i još je veliki gubitak za sve. 

Marko Simončeli je postao legenda, nažalost prerano je otišao u legende. #58