Sagmajster: Fijambala je iza nas, idemo dalje

 

Deseti dan 35. izdanja maratonskog relija u Južnoj Americi, konkretno u Argentini, ne planirano je dobro prošao za sve koji su stigli do cilja, a za našeg Gabora Sagmajstera, kao nikada do sada. Podsećanja radi 2010. godine, jedva je živu glavu izvukao, a sada je završio na 57 mestu, što ga u generalnom plasamnu postavlja na 64. poziciju.

 

Ove godine priroda je izašla je u susret avanturistima i pustila kišu na pustinju. Dobro nakvašen beli pesak i značajno niža temperatura vazduha učinili su da uslovi budi podnošljivi.

 

- Zahvaljujući kiši koja je pala, vozio sam po Fijambali kao u Srbiji kod kuće u Horgošu gde obično treniram. Zahvaljujući kiši i bilo je negde oko 30 umesto 45 stepeni Celzijusovih, kako ume da bude, tako da je moglo da se diše – prvi je komentar Sagmajstera.

 

Odlični uslovi i Gaborova psihofizička pripremljenost učinili su da ostvari najbolji plasman do sada na brzinskom ispitu.

- Još imam snage i volje, jer sam skoro svih 200 kilometara specijala vozio na nogama. U dubokom pesku, to je jedini način da se vozi, jer čim probaš da sedneš, sic ti odmah izbije vazduh, onda automatski gubiš snagu, a tada dolazi do pada koncentracije i tako u krug. Na jedno 60 kilometara do cilja nas četiri pet motociklista bukvalno smo se izgubili, nismo znali gde se nalazimo i tu smo se zadržali skoro 10 minuta, što me je koštalo jedno 20 pozicija u plasmanu, ali nema veze, idemo dalje. Važno je da sam i dalje u sedlu – nastavlja Gabor.

 

Jaka kiša koja je padala od ranog prepodneva, pratila je Gabora od kampa do starta brzinskog ispita, što svakako nije ni malo prijatno.

- Ove godine na Dakaru pokisao sam kao nikad do sada. Kisnuo sam od kako sam izašao iz kampa do starta. Pošto nemam odelo za kišu, bio sam mokar do gole kože, nikad to nisam to doživeo. Onda sam počeo da ubeđujem sebe, kako to nije ništa. Kako sam na motoru konstantno sam, moram da pričam sam sa sobom. Onda kažem sebi, ako mi se ovo ne sviđa, mogu da kupim kola i tom slično. Odgovorno tvrdim, ovo nije za normalne ljude. Toliko je zahtevno da samo specijalno obučeni ljudi mogu da izdrže. Prelazio sam nadošli potok dubine do sedišta motora, to je sigurno metar visine. Ali, nema veze Fijambala je iza nas, guramo dalje, prelazimo u Čile i lagano do ciljne rampe – rekao je Sagmajster.

 

 

Izvor: Plumrace