Otac Marka Simončelija: Vidim ga u očima svakog vozača

Marko Simončeli bi juče proslavio 36. rođendan. Talentovani Italijan je stradao u nesreći na Sepangu, u Maleziji 2011. godine. Imao je svega 24 godine, a njegovo nasleđe živi u padoku i šire.

Njegov otac Paolo, sećajući se sina 12 godina nakon njegove smrti, zapitao se kakvu je istoriju Simončeli mogao da stvori.

„Ponekad zamišljam da je Marko odrastao, sazreo kao vozač“, rekao je Paolo u intervjuu. „Bio je dečak i verovatno bi ostao takav i danas.“

Valentino Rosi, čija VR46 akademija je inspirisana Simončelijem, trkao se 20 sezona u MotoGP-u, osvojivši sedam titula. Aleš Espargaro, uoči svoje 13. sezone u Premijer klasi, priznao je da nema snage da nastavi tako dugo kao Rosi.

Da li bi Simončelijeva karijera trajala toliko dugo?

„Imao bi 36 godina i ako razmislim o tome, ne znam da li bi Marko sebi postavio isto pitanje“, rekao je Paolo. „Sa tom strašću koju je imao, sa tim jedinim ciljem koji je bilo trkanje, možda bi otišao daleko dalje od Valentina Rosija.“

„Možda bismo se namučili da ga skinemo sa motocikla. Vozio bi i sa sedom kosom, sa 50 godina! Marko nikada nije želeo ništa drugo. To je poznata priča i ispričali smo je hiljadu puta, samo je hteo da se trka. Bio je veoma mali i već je rekao da će jednog dana postati svetski šampion.“

„Kad pogledam u oči vozača, bilo kog vozača koji se takmiči u nekoj od gran pri klasa, vidim Marka.”

„Strast, nagon, impuls ujedinjuju sve. Tada je svaki vozač jedinstven i tako da on nema naslednika. Istovremeno, svako ima nešto od Marka, bilo u načinu vožnje ili u fizičkim karakteristikama ili čak u pristupu novinarima i navijačima.”

„Tako da ne mogu navesti ime, a ne znam ni da li je ’nasleđe’ prava reč. Mogu samo da vam kažem da vidim Marka u svima i vidim ga, pre svega, u očima vozača, u onim pogledima iza vizira koji se ne mogu ni opisati.”