Kako je Karmelo Espeleta stvorio današnji MotoGP - 6. deo

Poenta CRT mašina nije bila u konkurentnosti, već da pokaže velikim “igračima” poput Honde i Yamahe da će MotoGP nastaviti da postoji čak iako se oni odluče na odlazak iz šampionata.

Naravno da trke ne bi bile iste, ali navijači su uživali u duelima svojih heroja, a ne mašina koje su oni vozili,

Espeleta je dobro pročitao blef fabričkih ekipa, koje su obećale jeftine motocikle za timove, dostupne po fiksnoj ceni. Šef Dorne je zahtevao da ona bude 1 milion evra, a timovi su ponudi neznatno višu. Dogovor je postignut.

I proizvođači su imali svoje zahteve. CRT klasa je ukinuta, a umesto nje je uvedena Otvorena klasa.

2014. su proizvođači prihvatili ECU hardver po jedinstvenim specifikacijama (doduše, ne i softver), a za uzvrat su tražili smanjenje broja agregata u toku sezone i ograničenje po pitanju goriva. Mašine Otvorene klase u imale jedinstven i softver i hardver, s više goriva i više agregata po sezoni.

Razlika je bila značajna. Motocikli Otvorene klase su bili konkurentniji od starih CRT mašina, mada je zaostatak za najbržim ostao i dalje primetan. Veća bitka je bila dobijena: proizvođači su polako prizbali da je MotoGP pre svega marketinški, a ne razvojno-istraživački projekat.

Popularnost sporta je ponovo rasla, a novac od TV prava je trebalo da pomogne da šampionat postane finansijski zdrav.

2015. proizvođači su pristali na jedinstven ECU softver, koji je godinu dana kasnije debitovao u “premijernoj klasi”.

Sa novom elektronikom su stigli i novi “igrači”. Suzuki se 2015. vratio u šampionat, dok se Aprilia udružila s Gresini timom, koji je faktički postao fabrički projekat italijanskog proizvođača.

I KTM je počeo da radi na povratničkom projektu, želeći da iskoristi uspeh svog Moto3 programa. RC16 je debitovao na zatvaranju sezone u Valensiji, novembra 2016, da bi od naredne sezone Austrijanci postali fabrička ekipa sa dva vozača na stazi.