Kako je Karmelo Espeleta stvorio današnji MotoGP - 2. deo

2002. godine, prvi četvorotaktni gran pri motocikli su izašli na stazu, a samo pola sezone je bilo dovoljno da pokažu svoju dominaciju nad starim dvotaktnim mašinama.

Nova klasa je probudila interesovanje proizvođača, pa su se šampionatu uskoro pridružili Kawasaki, Aprilia i Ducati.

Novca je bilo, pre svega zahvaljujući taktici šefa F1, Bernija Eklstona, koji je našao izuzetak u zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda. Kako nisu imali gde drugo da odu, velike kompanije su “sipale” novac o moto sport, samim tim i u MotoGP.

Povećanje kapaciteta i revitalizovana tehnologija za posledicu su imale veliki porast u brzinama. 2002, prve četvorotaktne trkačke mašine su na pravcu “Muđela” išle oko 320 km/h. Dve godine kasnije, Ducati Lorisa Kapirosija je bio 20 km/h brži.

Pomalo uplašeni brzinom napretka maksimalnih brzina, gran pri komisija (koju su činilo Dorna, IRTA, MSMA i FIM), potražili su način da smanje te maksimalne brzine.

Kapacitet agregata je smanjen s 990 na 800 kubika, uz smanjenje limita kada je gorivo u pitanju. Kada je počeo novi petogodišnji ugovorni period, 2007, novi motocikli od 800 kubika su izašli na stazu, a maksimalne brzine su privremeno smanjene.

Ipak, to se nije odrazilo na vremena.

Smanjenje limita goriva na 21 litar je nateralo fabrike da se fokusiraju na elektroniku i sisteme upravljanja potrošnjom. Trkanje je time postalo “rat” preciznošću, a ne hrabrošću.

Nastaviće se...