Žoan Zarko – MotoGP debitant godine

MotoGP sezona iza nas je još na prvoj trci, pod svetlima Katara, obećavala dosta neizvesnosti i uzbuđenja.

Horhe Lorenco je debitovao za Ducati, Maverik Vinjales je zauzeo njegovo mesto u Yamahi, a mnogi očekivali borbu dva najjača japanska fabrička tima, pogotovo zbog Vinjalesove forme na predsezonskim testovima. Na kraju, o tituli je su odlučivala dva vozača: aktuelni šampion, Mark Markes i - iznenađujuće - Andrea Doviciozo.

Ipak, možda najviše pažnje (ako izuzmemo borbu za naslov) je privukao Francuz koji je 2017. debitovao u premijernoj klasi. Naravno, reč je o jedinom vozaču koji je dvaput uzastopno osvajao Moto2 naslov, takmičaru Monster Yamaha Tech3 tima, Žoanu Zarku.

I dok su oči bile uprte u Yamahu, Hondu i Ducati, malo ko je obraćao pažnju na ovog 27-godišnjaka. To se promenilo već na otvaranju sezone, kada je Zarko pokazao svoje umeće i na kratko vodio na trci, koju nije završio zbog udesa. To je bio trenutak kada su mnogi postavili pitanje: "Ko je Žoan Zarko?"

Za razliku od mnogih vozača, koji su imali privilegiju da odrastaju sa trkanjem u krvi, Zarko je svoju karijeru počeo nešto kasnije. Falila mu je i podrška porodice, a kako je sam kasnije izjavio, najteža odluka mu je bila da im saopšti da neće ići na fakultet, već da će se posvetiti motociklizmu.

Sa 17 godina je ostavio sve i okrenuo se svom glavnom mentoru, Loranu Felonu. Neuobičajenim metodama učenja i treniranja, Zarko je brzo sticao veštinu, a umeće je već 2007 pokazao osvajanjem "Rookies Cups" takmičenja. Felon je bio siguran u talenat svog učenika, što je dokazao kada stavio svoju kuću pod hipoteku kako bi skupio sredstva da Žoan nastupi u klasi 125 kubika. Gotovo dve sezone su bile potrebne Zarku da stigne do prve pobede. Uveren da može više i bolje, 2012. prelazi u Moto2 i svoju prvu sezonu završava kao najbolji debitant.

Ključna godina u njegovoj karijeri je bila 2015, kada je kao vozač Ajo Motorsport tima dominairao u šampionatu sa 8 pobeda i 14 podijuma. Titulu je odbranio naredne, 2016. godine, čime je postao jedini vozač u Moto2 kojem je to pošlo za rukom.

Da se vratimo na 2017. Nakon Katara je ponovo sve iznenadio osvajanjem petog mesta u Argentini, da bi isti rezultat ponovio i u Teksasu. S njim nije bilo dosadne trke, a često je "iritirao" fabričke vozače čime je samo pokazao koliko je dobar vozeći staru mašinu satelitskog tima. To je bilo to, više ga niko nije mogao ignorisati.

Na petoj trci sezone, na domaćem terenu u Le Manu, Zarko je umalo stigao do svoje premijerne pobede, ali je na kraju Vinjales bio brži za tri sekunde. Brilijantne nastupe je imao i u Maleziji i Valensiji, gde je završio kao treći, odnosno kao drugoplasirani. Na kraju je skupio fantastičnih 174 poneda i zasluženo poneo titulu najboljeg debitanta godine. Nimalo loše, složićete se.

Zarko je definitivno jedan od najperspektivnijih vozača izvan Španije i Italije, koji je uspeo da svojim performansama dokaže da i vozači satelitskih timova i te kako imaju šta da pokažu na stazi. Jedva čekamo narednu sezonu, da vidimo Francuza ponovo u akciji.