Ko je najveći - Rosi ili Markes? Evo šta kaže Andrea Janone

Bivši vozač MotoGP-a, koji se takmičio sa nekim od najvećih imena ovog sporta, izneo je svoje mišljenje o dugotrajnoj debati: ko je najveći: Valentino Rosi ili Mark Markes?

Period od sredine dvehiljaditih do sredine druge decenije ovog veka se široko smatra zlatnim dobom MotoGP-a. Bilo je to vreme kada su se legende sukobljavale i kada su se pojavljivale zvezde u usponu.

Valentino Rosi se već etablirao kao merilo, dominirajući tokom tranzicije sa klase od 500 kubika na MotoGP početkom dvehiljaditih. Uskoro mu se pridružila generacija elitnih talenata: Dani Pedrosa, Kejsi Stoner, Horhe Lorenco i Andrea Doviciozo.

Ova grupa od četvorice, Rosi, Stoner, Pedrosa i Lorenco, zaslužila je nadimak „Četiri vanzemaljca“ zbog svoje izvanredne dominacije i stalnih borbi na čelu. Ali kada se Stoner povukao krajem 2012. godine, činilo se da je ta era došla do kraja. Tada je došao Mark Markes.

Godine 2013, mladi Mark Markes je iznenada stupio na scenu i odmah ostavio svoj trag. Osvojivši šampionat u svojoj debitantskoj sezoni protiv vozača poput Rosija, Pedrose i Lorenca, Markes se brzo pridružio redovima elite ovog sporta. Njegov agresivan stil vožnje i neustrašiva preticanja redefinisali su granice modernog MotoGP-a.

Iste sezone je Andrea Janone debitovao u premijernoj klasi sa Pramak Dukatijem. Deleći stazu sa ikonama sporta, Janone je imao pogled iz prvog reda na jednu od najkonkurentnijih era u istoriji MotoGP-a.

U nedavnom intervjuu za italijanski list „Motosprint“, Janone je razmišljao o svom vremenu u MotoGP-u i ponudio iskrena mišljenja o svojim bivšim rivalima.

„Danijel Pedrosa je po mom mišljenju bio brži od Andree Dovicioza“, započeo je.

„Dok se Pedrosa i Banjaja ne mogu porediti jer su to dve generacije, previše različite jedna od druge."

„Između Lorenca i Stonera kažem Lorenco, dok u poređenju sa Rosijem, biram Rosija."

„Između Markesa i Rosija? Markes.“

Janoneovo vreme u MotoGP-u obeležile su bljeskovi briljantnosti i kontroverze. Posle dve godine sa Pramakom, promovisan je u fabrički Ducati tim 2015. godine. Njegovo partnerstvo sa Doviciozom, međutim, bilo je napeto i na kraju kratkotrajno. Nakon incidenta u Argentini, odnos se pogoršao, a Janone je napustio Ducati krajem 2016. godine.

Prešao je u Suzuki 2017, a kasnije se pridružio Apriliji 2019. Ali njegova karijera je naglo prekinuta nakon što je bio pozitivan na drostanolon, anabolički steroid.

Janone je tvrdio da je supstanca slučajno uneta putem kontaminiranog mesa u Maleziji, ali Sportski arbitražni sud i Svetska antidoping agencija potvrdili su četvorogodišnju zabranu, čime je njegova trkačka karijera završena 2020. godine.

Upitan o svojim ličnim odnosima u padoku, Janone je otkrio da, iako je generalno bio neutralan, jedno rivalstvo se isticalo.

„Nikada nisam imao odbojnost prema svojim protivnicima na stazi, uvek sam bio neko ko je gledao svoja posla. Obično treniram sam, dok se poslednjih godina pojavila tendencija da se bude u grupi čak i među kolegama. Ponekad sam bio na ranču Valentina Rosija. Imam dobar odnos sa njim, ali u svakom slučaju sam uvek imao dobar odnos sa svima“, otkrio je Janone.

„Možda sam ja taj koji ne voli nekoga, kao Andrea Doviciozo verovatno, nakon nesreće u Argentini, kada ga je udario, čak i ako je tom prilikom kočio ranije nego što je trebalo, telemetrijski podaci su to pokazali.“

Nakon pet godina odsustva, Janone se iznenađujuće vratio u MotoGP padok 2024. godine, ironično na Velikoj nagradi Malezije, istom mestu kao i njegova poslednja trka pre zabrane. Uskočio je kao zamena za povređenog Fabija Di Đanantonio u VR46 timu, u vlasništvu Rosija. Janone je završio na 17. mestu, ali je tu priliku obeležio kao lični trijumf.