Dan kada je Rosi oterao demone boravka u Ducati timu

U ponedeljak, 29. juna, navršilo se sedam godina otkako se Valentino Rosi popeo na podijum u Asenu da proslavi svoj prvi trijumf u više od dve godine.

Time je oterao demone svog boravka u Ducati timu i najavio mnogo uzbudljivih godina.

Nakon što su tenzije između njega i Horhea Lorenca stigle do tačke ključanja, a privučen izuzetno unosnom ponudom, Rosi je 2011. prešao u Ducati, napustivši po mnogima najlakšu mašinu za vožnju. S druge strane je imao nekonvencionalni i teški Desmosedici.

Sezona je bila užasna, sa samo jednim osvojenim podijumom. To je prva sezona u „Doktorovoj“ gran pri karijeri da nije ostvario niti jedan trijumf.

Ducati je naredne sezone promenio svoju šasiju, zamenivši karbonski dizajn konvencionalnijim aluminijumskim, kakav su koristili drugi proizvođači. Međutim, GP12 je bio podjednako težak za vožnju, a Rosi nije mogao više od dva podijuma i šestog mesta u generalnom plasmanu.

Rosi je tražio izlaz za 2013, a imao je ograničene opcije, jer u prvom trenutku Yamaha nije bila zainteresovana za njega. U tim trenucima, priznao je kasnije Valentino, razmišljao je i o penziji.

„2011. je bila izuzetno loša, a od naredne sezone smo imali velika očekivanja. Međutim, novi motocikl nije bio konkurentan. Kako u Yamahi nisu bili zainteresovani za moje usluge, iskreno sam razmišljao o povlačenju.“

Međutim, očajna sezona koju je imao Ben Spiz, otvorila je vrata njegovom povratku.

Valentino se vratio u tim, koji je sada bio oblikovan oko njegovog rivala Lorenca. 2013. je bila ključna sezona, jer je trebalo da pokaže da i dalje može da se bori za najviši plasman. U Kataru je uspeo da stigne do podijuma.

Ipak, usledili su problemi s prednjim delom M1 u ranim fazama trke, pa u narednih pet trka nije uspeo da stigne do podijuma. Do trke na Asenu, već su krenule glasine da će na kraju sezone otići iz tima.

Nakon prvog slobodnog treninga na „Katedrali“, najbrži su bili Lorenco i Kal Kračlou (koji je tad branio boje Tech3 tima). Lorenco je u padu tokom drugog treninga slomio ključnu kost, što je uvećalo Rosijeve šanse.

Kvalifikacije je završio na četvrtom mestu, dok je „pol“ poziciju osvojio Kračlou. Dan kasnije, trku je žestoko otpočeo Dani Pedrosa, koji je s pete pozicije brzo izbio na čelo. Italijan je svoj prvi napad imao krajem prvog krguga, kada je od Bradla „ukrao“ treće mesto. Za to vreme, Pedrosa je pokušavao da uveća svoju prednost.

Podešavanja na motociklu, promenjena nakon testa voženog posle trke na Katalunji, dala su Rosiju novu sigurnost. Dugo vremena se borio s Markesom za drugo mesto, da  bi ubrzo i to uspeo. Odvezavši krug pola sekunde brže od Pedrose, bilo je samo pitanje vremena kada će izbiti na čelnu poziciju.

Performanse koje je M1 imao u krivinama je u šestom krugu donela „Doktoru“ vođstvo, na oduševljenje 90.000 gledalaca na Asenu. Držao se Pedrosa još nekoliko krugova, ali ga je na kraju pretekao mlađu klupski kolegaa.

Do kraja trke, prednost koju je Valentino imao se uvećala na preko dve sekunde, jer je Markesa ozbiljno napadao Kračlou. Britanac se mučio na početku trke, a da nije bilo tog punog rezervoara, možda bismo gledali drugačiju borbu.

Rosi je opet bio onaj stari, a pobeda na „Katedrali“ je tako postala jedna od najvažnijih u njegovoj karijeri.

Njom je Italijan pokazao da ga vreme provedeno u Ducati timu nije slomilo. I mada je naredni trijumf ostvario tek godinu dana kasnije, na Mizanu, Rosi je postao često lice na podijumu. Sve je to bio uvod u 2015. i njegovu prvu pravu borbu za titulu još od 2009. Ali o tome, neki drugi put.