Zašto 2 točka na zemlji kad mogu 2 točka u vazduhu

Upoznajte Ivana Dmitrovića Silu, jednog od retkih FMX vozača u Srbiji.

Rudnik, planina u centralnoj Srbiji preko koje većina nas prolazi na putu ka Crnoj Gori ili eventualno tokom neke davno zaboravljene rekreativne nastave. Ipak sledeći put obratite pažnju da ne vidite pored puta Ivana Dmitrovića Silu koji voli da provede par sekundi sa svojim dvotočkaškem u vazduhu. Ni manje ni više između skoka i doskoka preleti preko 15 metara ali o tome više u nastavku.

Još kao mali Ivan oseća veliku privlačnost prema motorima, ali ne prema bilo kojim, nego baš motokros motorima. Blato, prljavština i haos, realan su opis staza koje postoje u Srbiji. Baš u to se zaljubio Sila.

- Prvi put sam vozio motor sa pet godina, a sa šest godina, još nisam ni pošao u školu, prvi put sam vozio trku za nacionalni šampionat u motokrosu, tada Jugoslavije. Trka je bila u Aleksandrovcu i sećam se da je staza u jednom delu imala veliku uzbrdicu oko 100m, moj Tomos tori nije mogao da izvuče i svaki krug su me moj otac i prijatelj gurali da izađem. Jedva sam završio trku i obišao sve krugove a momci koju su tada vozili šampionat obišli su me za po 2-3 kruga, to mi je bilo prvo ogromno razočaranje u životu. Tada sam i shvatio da vožnja motokrosa ne može da se nauči tek tako. Od tad sad počeo aktivno da vozim trke narednih devet godina, bio sam vicešampion države u klasi 85ccm i više puta pobeđivao na trkama - kaže Sila. 

Ovako izgleda kada je Ivan u skoku © Ivan Dmitrović

Svaka trka za njega je bila novo iskustvo i želja za napredovanjem. Mnogi su odustajali, ali on je ostajao da pruži svoj maksimum. Najmlađeg motokros vožača u našoj zemlji nije sprečio ni polomljen skočni zglob da odustane od prvenstva. Ipak nekada je potrebna i pauza. U dugoj pauzi Ivanu raste želje za brzinom, skokovima, svim sastavnim elementima fristajla.

- Interesovanje za fristajl motokros počelo je davno, pre sedam, osam godina god dok sam vozio trke. Uživao sam u skokovima, svaku trku sam isčekivao upravo zbog skokova na stazi, a FMX je tada bio samo san kome sam se divio i gledao na internetu, nisu postojali apsolutno nikakvi uslovi da se bavim ovim sportom. Sa 14 god dok sam vozio u klasi 85ccm napravio sam sa ocem rampu koja je bila nekih proizvoljnih dimenzija , tada sam preskakao motorom traktor i kombi u selu i to su bili moji prvi koraci u ovom ekstremnom sportu - priseća se Dmitrović.

Za FMX skokove trebaju ti krila© Ivan Dmitrović

Svaki početak je težak. Ipak uz malu podršku ljudi koji nas okružuju sve je moguće. To je znao i Ivan kada mu je želja za skokovima sve više rasla i polako postajala opsesija. Na tom putu najveću i najiskreniju podršku daju roditelji. Ali nije svakom roditelju lako da podrži svog potomka pri pomisli da samom podrškom može da ugrozi život i zdravlje sopstvenom detetu. Ivan kaže, da mu je baš to dalo najviše snage.

- Bez podrške roditelja ništa od ovoga ne bi bilo moguće, pre svega tata Boško me je uvek podržavao, kupovao motore i opremu, putovali smo na trke u Istanbul i ostale u regionu. On mi je pružio veliku podršku i verovatno nikad ne bih ni počeo da vozim da me nije podržavao. On nije od onih roditelja koji zabranjuju da im se deca bave nekim opasnim sportom. Bez njegove moralne, materijalne i stručne podrške ne bismo izgradili rampe i uslove za FMX i na tome mu puno hvala. A mama slabo zna o opasnosti u ovom sportu tako da je i ona super - kaže Sila.

Jedina FMX staza u Srbiji © Ivan Dmitrović

Dosta je vremena prošlo dok su se sve kockice poklopile. Ovo leto je za njega bio dan D. Dok su drugi priželjkivali odmor i more, Ivan se spremio da napravi prvu rampu za fristajl skokove u regionu.

- Mesec dana aktivno se pravila skakaonica i doskok, potrošili smo skoro tonu metalnih profila, tri kubika pokrivke i još mnogo pratećeg materijala. Nije bilo lako izgraditi ovu rampu, pre svega jer smo samostalno finansirali ceo projekat - objšanjava Ivan.

Nakon dugog i mukotrpnog rada, ostala je još jedna stvar - probati skakaonicu. Velika predstava je bila zakazana za veliku manifestaciju na Rudniku, a do tada je Ivan uveliko trebao da uđe u kondiciju. Kao kad se vožnja bicikle jednom nauči nikad se ne zaboravlja, tako je isto i sa motorom. Tako bi barem trebalo?

- Prvi skok se isčekivao jako dugo, mnogo stvari na skakaonici se dorađivalo kako bi bila što kvalitetnija i sigurnija. Sam prvi skok na rampi koja je profesionalnih dimenzija izazvalo je veliko uzbuđenje i tremu kao da nikada nisam skakao motorom. Ali posle prvog skoka sve je krenulo kako treba, rampa izbacuje odlično, doskok je veliki. Distancu smo polako pomerali sa 8 -12- 15m. Većini ne bi bilo sve jedno ni da pomisle da treba da se zalete motorom na rampu, ali ja imam dosta iskustva i pri prilasku rampi više ne razmišljam u kojoj sam brzini niti koliko gasa dajem jer je to već postala rutina, fokusiran sam samo na trenutak kada počinjem let i na trik koji izvodim - kaže Sila.

Darko Trnavac i Ivan Dmitrović© Ivan Dmitrović

Nakon uzbudljivih priprema manifestacija je bila uživanje. Preko 300 ljudi uživalo je u akrobacijama Ivana i njegovog drugara Darka Trnavca, za koje se smatra da su jedini momci koji se bave ovim sportom u Srbiji.

"Prvi Srpski FMX show" oduševio je gledaoce. Otkačeni trikovi samo su se nizali: "nothnig", "no handed lander", "whip", a publika nije znala šta više da očekuje. Ipak, Ivan uvek ima plan kako da napreduje i unapred ovaj sport u Srbiji.

- Planovi su prvenstveno uvežbavanje novih trikova, nedavno su mi stigli neki delovi iz Amerike za ’bike set up’ tako da će mi motor biti prilagođen za nove trikove. Naredne godine ukoliko ostvarimo neke saradnje planiramo nastupe i izgradnju kamiona na kome će biti doskok tako da će rampe biti totalno mobilne za transport. Ukoliko sve bude po planu planiramo i izgradnju foam pita, velikog bazena sa sunđerima i dizalicom u kome se uvežbavaju novi trikovi.

Ovaj sport zahteva veliku fizičku spremu, a svaka greška se plaća. Takođe, uslovi u našoj zemlji još više otežavaju baljenje ovim sportom. To zna i Ivan, ali se ne predaje.

FMX ekipa© Ivan Dmitrović

 - Da, iako lako izgleda i ljudi kod nas veoma malo znaju o ovom sportu. Profesionalni vozači to izvode toliko utrenirano da sve deluje kao da ne postoji mogućnost za greške, ali ovo je ipak jedan od najekstremnijih sportova koji ne prašta greške. To su pravi motori, prave visine i tu stvari moraju perfektno da se izvode, ja se nekad našalim da fudbaler može da promaši pas ili gol više puta u toku utakmice, ali u FMX-u svaka greška se skupo plaća. I u svetu je prestiž baviti se ovim sportom, pre svega jer je finansijski zahtevan, zahteva velika ulaganja kako u motor tako i u skakaonice, a sa druge strane psihički i fizički zahteva ogromnu spremu, dugogodišnje iskustvo sa kros motorom i ono najvažnije - hrabrost ili kako neki kažu da budeš malo lud - kaže nam Ivan.

Ovaj sport je, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu slabo razvijen. Uslovi su loši, ali momci kao Ivan Dmitrović Sila se svojim radom i zalaganjem trude da pre svega ovaj atraktivan sport zaživi kod nas. Ne zaboravite da sledeći put kada prelazite preko Rudnika bacite pogled sa strane, jer nikad se ne zna kad je Sila u vazduhu!