MV Agusta od proizvodnje aviona do proizvodnje motocikala

Ime MV Agusta prvi put pojavljuje se početkom 20. og veka. Ime potiče od pionira u Italijanskoj aeronautičkoj industriji grofa Đovanija Aguste. Rođen je na Siciliji, kasnije se preselio u Lombardiju i 1907. godine osnovao je kompaniju ’’Cascina Costa’’ u Vareseu. Proizvodili su avione tokom Prvog svetskog rata, kada se i sam grof Agusta prijavio kao dobrovoljac u vazdušnom bataljonu.

Kada je grof Agusta preminuo 1927. godine kompanija prelazi u ruke njegovog sina Domenika, koji se našao u problemima u aeronautičkom sektoru i bio je prinuđen da pronađe rešenje i izvadi kompaniju iz problema. Rešenje je pronašao tako što je kompanija koja se do tada bavila avionima počela da proizvodi motocikle, budući da se u Italiji povećala potražnja za motociklima.

Odlučili su da naprave motocikl koji nije skup a koji će biti pouzdan, tako su stvorili motocikl sa dvotaktnim motorom zapremine 98 ccm, kvačilom u ulju i menjačem sa dve brzine. Razvoj motocikla je prekinut zbog izbijanja Drugog svetskog rata.

MV Agusta model 98
 

U jesen 1945. godine prva MV Agusta je prikazana javnosti, motocikl je trebao da se zove ’’Vespa 98’’ ali je ime već bilo registrovano pa se motocikl zvao samo ’’98’’ i bio je dostupan u turing i ekonomikal verziji. Prve isporuke motocikla su počele 1946. godine. Iste te godine MV Agusta je počela da se takmiči u endurans trkama (trkama izdržljivosti), nije im trebalo puno do prve pobede, u prvoj sezoni Vićenzo Nencioni pobedio je u trci na ’’La Speciji’’, zatim opet na Monzi gde su sva tri mesta na pobedničkom postolju osvojena od strane vozača na MV Agustama.

MV Agusta 98
 

Posle ovih uspeha MV Agusta je proizvela model 98 sport. Razlikovao se od prethodnog modela po teleskopskoj prednjoj viljušci, 5 cm kraćem ramu i sportskim kormanom. Promene na samom agregatu povećale su snagu na 5 ks, što je u to vreme bio rekord za motocikl te veličine.

1947. godine MV Agusta je na sajmu u Milanu predstavila nekoliko novih modela, pre svega tu je bio unapređeni model 98 luxury, zatim novi model sa dva cilindra i zapremine 125 ccm, i kao šlag na tortu predstavljen je model zapremine 250 ccm sa četvrotaknim jednocilindričnim motorom.

Sledeće godine MV Agusta ulazi u italijanski šampionat u kategoriji do 125 ccm gde je MV Agusta ušla u šampionat sa motociklom zapremine 125 ccm i menjačem sa tri brzine.

1949. godine modeli 98 i 125 zamenjeni su novim modelom 125 TEL. 

MV Agusta 125 TEL
 

1949. godine je izbačen i skuter sa nazivom ’’B’’.

MV Agusta skuter sa jednostavnim imenom ’’B’’
 

MV Agusta nastavlja sa trkama i u ranim pedesetim godinama. MV Agusta je postala legenda u svetu trkanja zahvaljujući velikom napretku u performansama i tehnologiji. Publicitet praćen uspehom doveo je do povećanja broja prodatih motocikala, naročito ekonomičnih koji su odgovarali zahtevima tržišta. Čak štaviše, trkanje je dovelo do razvoja raskošnih motocikala kao što je recimo Turismo 500 model sa četvorocilindričnim četvorotaktnim motorom.

MV Agusta Turismo 500
 

Među modelima u ranoj fazi proizvodnje se isticao i model sporty 125 ’’motore lungo’’, nadimak ’’Lungo’’ dobio je zbog izuženog oblika agregata. Iako je ’’Lungo’’ kasnije bio veoma popularan model, isprva nije prošao u proizvodnju iz razloga što je bio skup.

1953. godine u MV Agusti slave mali jubilej pošto su proizveli 20 000 primeraka motocikala od osnivanja kompanije.

MV Agusta 125 ’’Lungo’’
 

U međuvremenu, na trkačkom polju motoristička federacije rešila je da u trkanje uvrste motore male zapremine. Za taj novi šampionat MV Agusta razvija novi motocikl, MV Agusta 124 Monoalbero sa jednom radilicom. 

MV Agusta monalbero

1954. godine debitovao je model 175 CSS, koji je postao poznat pod nazivom ’’leteći tanjir’’ zbog rezervoara koji je podsećao na leteći tanjir. Ovaj model otvorio je vrata MV Agusti za ulazak u sport klasu. 

MV Agusta 125 CSS ’’leteci tanjir’’
 

MV Agusta nekako nikad nije mogla da zaboravi svoje korene koje vuče iz aeronautičke industrije, kupuju Bel fabriku helikoptera što je pomoglo motociklističkom delu dovođenjem tehnologije iz aeronautičke industrije. Paralelno sa kupovinom Bel fabrike helikoptera počelo se sa razvojem motora sa injektorima na dvotaktnim motorima, takođe se radilo i na razvoju četvorotaknog motocikla zapremine 500 ccm sa čak šest cilindara!

MV Agusta se trudila da proizvodi što ekonomičnije motocikle. Umesto da agregate razvijane za trku prilagođavaju tržištu trudili su se da uporedo sa trkačkim prave i ekonomične motocikle. U skladu sa ovom politikom poslovanja 1956. godine prikazan je model 83, sposoban da nosi dvoje ljudi prihvatljivom brzinom sa ograničenom potrošnjom goriva. 1959. godine proizvode novi sistem podmazivanja pomoću kojeg su MV Agusta motori bili veoma pouzdani i vek trajanja je produžen na za to doba neverovatnih 100 000 km! Generacija motocikala sa ovim sistemom motora je dobio nadima ’’stohiljadarke’’.

MV Agusta model ’’83’’
 

Šesdesetih godina automobilska industrija uzela je prevrat u odnosu na motociklističku industriju. MV Agusta reagovala je na ovu promenu u navikama kupaca nudeći im nešto totalno drugačije, sve u cilju da zadrži motociklističke entuzijaiste. Jedan od takvih projekata i modela je bila MV Agusta 600, prvi maksi motor na tržištu sa četvorocilindričnim motorom. 

MV Agusta 600 Turismo
 

Na bazi modela 600 kasnije je nastao model 750S Amreika koji je bio sposoban da dostigne maksimalnu brzinu od 220 km/h.

MV Agusta 750 S America
 

U to vreme je u prodaju pušten model 125 Disco, nadimak disku dobio je zbog rotacionog diska na radilici preko kojeg se usisavalo gorivo u motor. 

U kasnim šezdesetim godinama MV Agusta u rukama Đakomo Agostinija počela je da dominira u klasama od 350 ccm i 500 ccm. Dominacija je trajala od 1967. godine do 1973. godine. 350 ccm model je imao trocilindrični agregat a 500 ccm model je imao četvorocilindrični agregat, sa ovakvim agregatima je MV Agusta uspela da se odupre sve moćnijim japanskim dvotaktnim motorima.

MV Agusta 350 Agostini
 

MV Agusta 500 Agostini
 

Posle smrti grofa Domenika početkom sedamdesetih godina fabrika je upala u finansijske probleme. Ovaj period u fabrici prati podelu u fabrici i menadžmentu fabrike na dve struje. Prvi su se zalagali za to da fabrika treba da baci akcenat na trke i razvoj trkačkih motora, dok je druga struja bila za to da treba da se smanji ulaganje u trke i da će smanjenje ulaganja u trke pomoći fabrici da opstane i da se oporavi. Ovo je doprinelo tome da je razvoj trkačkog tima drastično opao i trkački motori su se sveli na dva modela, model 350 i model 750. Model 350 ccm se proizvodio u varijantama ’’Scrambler’’, ’’GTEL’’ i ’’SEL’’, dok se model 750 ccm prozivodio u varijantama ’’Sport’’ i ’’Grand Turismo’’ verzijama.

MV Agusta 750 sport
 

MV Agusta 350 turismo electronica
 

MV Agusta je nastavila sa trkanjem i tu i tamo je uspeavala da drži korak sa dvotaktnim Yamahama i Suzukijem. U to doba je i Đakomo Agostini prešao u Yamahu, međutim na iznenađenje svih kasnije se vratio u MV Agustu i zabeležio je poslednju pobedu za MV Agustu 1976. godine na stazu Nirburgring.

Teška finansijska situacija primorala je MV Agustu da nađe strateškog partnera. Rešenje je pronađeno u finansijkom gigantu EFIM - u, koji je zahtevao da MV Agusta napusti trkanje i da je odustajanje od ulaganja u trke jedini način da MV Agusta izađe iz krize. Ovakva odluka naterala je trkačko odeljenje da odustane od razvoja dva nova modela od 750 ccm i 850 ccm sa agregatima sa 16 ventila. Ovi motocikli trebali su bizi prikazani na sajmu 1977 godine ali nažalost njihova proizvodnja nikada nije zaživela. 

MV Agusta nastavila je da prodaje motocikle do 1980. godine i do prodaje poslednjeg modela iz fabrike posle čega je fabrika zatorena.

Ime MV Agusta opet dolazi u žižu javnosti 1986. godine kada su se u prodaju pojavili motori, prototipovi, ramovi, agregati iz fabikine legendarne trkačke prošlosti. Ovo je dovelo do tolike frke da su pojedini novinari zahtevali od Italijanske vlade da spreči prodaju. Ipak, na kraju je cela istorija MV Aguste otišla u ruke Amerikancu sa italijanskim poreklom Robertu Janućiju koji je sve otkupio za u sadašnjem kursu nekih 750 000 eura.

MV Agusta opet isplivava u javnosti 1992. godine zahvaljujući neočekivanom izjavom od CAGIVA grupacije. Zvanično je objavljeno da MV Agusta brend prelazi u vlasništvo porodice Kastiljoni. Jedini stvar koju je CAGIVA mogla da kupi je ime MV Agusta budući da je sve is fabrike uglavnom bilo rasprodato, sa izuzetkom od nekoliko motocikala koji su čuvani u muzeju napravljenim od strane bivših radnika fabrike.

Kupovina legendarne marke od strane jednih od najdinamičnijih i najodlučnijih ljudi i motociklističkoj industriji sigurno je vodilo ka dizanju iz pepela MV Aguste. Ipak, braća Kastiljoni bili su najsposobniji poslovni ljudi sposobni da oživljavaju firme pred gašenjem ili firme koje su već bile ugašene, kao što je recimo bio slučaj sa Aermačijem, Ducatijem i ostalim brendovima koje su braća Kastiljoni spasili od sigurne propasti.

Suočeni sa tim da moraju u MV Agusti da krenu od nule, budući da u samoj fabrici nije ostalo gotovo ništa, nije sprečilo odlučnost braće Kastiljoni da MV Agustu vrate na stare puteve slave. Znali su da žele da naprave trocilindrični ili četvorocilindrični redni agregat. Takva konfiguracija agregata nije korištena od strane evropskih proizvođača, pa su se u MV Agusti susreli sa dilemom da li da uzmu Japanski agregat ili da naprave svoj. Naravno, odlučili su se da razviju svoj sopstveni agregat kako i dolikuje renomeu fabrike kao što je MV Agusta. Počelo se od projekta koji je razvijan od stran Ferraija, a kasnije su neke ideje preuzete sa CAGIVA GP motocikla. Industrijska proizvodnja novog motora uključujući novu šasiju i sve ostalo povereno je čuveni Masimo Tamburini. Tamburini je već imao nekoliko godina iskustva sa MV Agustom, budući da su njegovi prvi koraci u prepravljanju motora vezani upravo za MV Agustu.

Prvi prototip je završen 1997. godine i prikazan je na sajmu u Milanu. Videvši novu MV Agustu F4 novinari su ostali zapanjeni. Crvena i srebrna boja identična onoj koju je MV Agusta koristila u prošlosti, plus predivan dizajn značili su momentalni uspeh za preporođenu MV Agustu. U prodaju je prvo puštena limitirana verzija F4 zlatne serije napravljene u svega 300 primeraka. Posle limitirane verzije puštena je S verzija, upola jeftinija od zlatne verzije.

MV Agusta F4S 1997
 

U aprilu 1999. godine F4 ’’zlatna serija’’ predstavljena je na stazi Monca po prvi put. F4 je postizao brzinu od 280 km/h, u paketu sa odličnom šasijom i neverovatnom upavljivošću F4 je postavio nove standarde u svetu motociklizma. Uprkos ceni od preko 68 miliona lira (približno današnjih 35 000 eura), F4 je prodavan širom sveta. Neke od poznatih ličnosti koje su tad kupile F4 bile su: Anđelina Džoli, kralj Španije Huan Karlos, Tom Kruz, Mihael Šumaher i mnogi drugi.

MV Agusta F4 
 

Posle F4 modela MV Agusta je potpuno reorganizovana, ulagano je u nove modele, proizvodne linije građene su u saradnji sa Poršeom. Da bi povećali ponudu razvili su nove modele, razvili su trocilindrični agregat zapremine 675 ccm. Novi agregat je predstavljen 2010. godine i ugrađen je u model F3 675 koji je svetlost dana ugledao 2012. godine i ubrzo je postao najprodavaniji motocikl u svojoj klasi.

MV Agusta F3 675
 

Trocilindrični agregat je upotreblje i na modelu Brutale 675, a kasnije je na tržište izašao i Brutale 800.

MV Agusta Brutale 800
 

2014. godine F4 model je pretrpeo drastične promene i izbačen je u varijanti F4RR ili nazvan još ’’corsacorta’’

MV Agusta F4RR
 

Isti agregat kao što je ugrađen u F4RR našao je svoje mesto i na modelu Brutale 1090.

MV Agusta Brutal 1090
 

MV Agusta se vratila trkanju. Nastupaju uspešno u suberbajk šampionatu sa modelom F4RC i u supersport klasi sa modelom F3RC. Žul Kluzel je u supersport klasi dva puta bio drugi u šampionatu, dok u superbajk klasi ove godine F4 model beleži solidne rezultate.

Klaudio Kastiljoni, reinkarnator MV Aguste preminuo je 2011. godine. Vođenje firme preuzeo je njegov sin Đovani Kastiljoni. MV Agusta je u poslednjih godinu dana zapala u manju krizu ali su našli stateškog partnera i MV Agusta trenutno posluje sasvim solidno.

Za MV Agustu se slobodno može reći da je fabrika koja je u svet motociklizma kroz svoj vek unela mnogo nove tehnologije, naročito tokom 60 tih i 70 tih godinama kada su njihovi četvorotaktni motori bili ispred svog vremena i kada su dominirali ondašnjom MotoGP klasom. Nadamo se da će u budućnosti MV Agusta nastaviti da proizvodi prelepe i prebrze bezkompromisne motocikle.

MV Agusta F4