MotoGP i WSBK – u čemu je razlika?

Nedavno se u jednom društvu povela debata fanova dve najpoznatije moto trkačke kategorije, a raspravu je jedan od nas pokušao da zaustavi rečima da ni jedni ni drugi ne znaju dovoljno o pomenutim šampionatima da bi se zbog njih i svađali.

I stvarno – šta je to što razlikuje MotoGP i WSBK?

Najkraći motogući odgovor bi bio da su MotoGP mašine namenski napravljeni trkački motocikli, dok su WSBK mašine serijski proizvedeni drumski motocikli, samo posebno "sređeni" za trkanje.

Naravno, razlike su mnogo veće i mnogo detaljnije.

Ako bi ove dve kategorije uporedili sa svetom automobilskih trka, onda bi MotoGP bio ekvivalent Formuli 1, a WSBK – GT automobilima.

Sada stižemo do detaljnijeg odgovora.

Konstrukcija

MotoGP i WBSK potpadaju pod dva različita seta tehničkih pravila, napravljenih da takmičenje učine što ravnopravnijim i što izjednačenijim.

MotoGP ima manje ograničenja, što konstruktorima daje više fleksibilnosti kada su izrada agregata i dizajn šasije u pitanju. To takođe objašnjava i korišćenje lakih i egzotičnih materijala u izradi motocikala (ugljenična vlakna, titanijum i legure magnezijuma).

S druge strane, WSBK ima znatno više ograničenja. Svi motocikli su obavezni da zadrže konstrukciju originalne proizvodne šasije i dizajn, dok je upotreba ugljeničnih vlakana, titanijuma i legura magnezijuma ograničena.

FIM, svetska moto federacija, je u obe klase zabranila upotrebu karbonskih felni.

Minimalna težina

Obe klase imaju minimalnu težinu koju motocikli moraju da imaju. U MotoGP-u ona iznosi 157 kilograma, dok je u WSBK šampionatu ona nešto veća i iznosi 168 kilograma.

Agregati

U MotoGP-u su pravila jednostavna: dizajn je ostavljen proizvođaču, s tim što zapremina ne sme da pređe 1000 kubika i jedinica može imati maksimalno 4 cilindra. Od 2012. zabranjeni su dvotaktni motori.

Kod WSBK je priča nešto komplikovanija. I tu su zabranjeni dvotaktni motori, a dozvoljene su proizvodne trocilindarske i četvorocilindarske jedinice, minimalne zapremine 750, a maksimalne 1000 kubika. Takođe su dozvoljene i proizvodne dvocilindarske jedinice, minimalne zapremine 850, a maksimalne 1200 kubika.

Tako u WSBK-u imamo veću varijaciju agregata na stazi – od V4 jedinice s Aprilije RSV4, "V-twin" na Ducati Panigale R motociklu, pa sve do rednik četvotocilindarskih na Yamahi, Hondi i MV Agusti.

"Izjednačivači" i druga ograničenja

MotoGP na ovom polju ima standardizovanu elektroniku i softver.

Od ove sezone, svi MotoGP motocikli imaju Magnetti-Marelli jedinicu za kontrolu rada motora i poseban softver. Zajedno sa pravilom o minimalnoj težini, cilj je bio što više izjednačiti motocikle, bez obzira na njihove agregata i dizajn.

WSBK ograničava broj promena ili modifikacija koje se mogu odraditi na agregatu, pa je zato hardver na trkačkim mašinama u ovoj klasi gotovo identičan onome što je dostupno na drumskoj verziji.

Najbolji primer zato je Ducatijeva WSBK mašina, zasnovana na aktuelnom Panigale R modelu. Kada je lansiran poboljšani 1299 Panigale, doneo je i veći agregat, zapremine 1285 kubika. Samo je Panigale R varijanta zadržala stari motor, kako bi i dalje on mogao da bude osnova za WSBK model.

Nikola Lasica