Istorija poznatih brendova: Ducati – 3. deo

Ducati je prvi pravi ukus uspeha u MotoGP šampionatu osetio 2007. godine, zahvaljući tada 22-godišnjem Kejsiju Stoneru.

Australijancu je to bila tek druga MotoGP sezona, a debitantska za italijanski tim. Godinu dana pre toga je nastupao za LCR, osvojivši osmo mesto u šampionatu (drugo mestu u Turskoj).

Što se Ducati tima tiče, od 2003. godine, kada MotoGP dobija svoj današnji format, najbolji rezultat je u sezoni 2006. ostvario Loris Kapirosi (3. mesto u generalnom plasmanu).

Mašina koja je Kejsiju bila na raspolaganju bio je Desmosedici GP7 – novi motocikl razvijen da ispuni tadašnju regulativu MotoGP-a od 800 kubika.

Pokretao je ga je dupli "L-twin" agregat, na čijem razvoju je ekipa radila tokom čitave prethodne takmičarske sezone. Sa 225 KS, bio je u stanju da dostigne veće brzine od GP mašina iz 2006 (koje su bile kubikaže od 990 ccm). U rukama Kejsija Stonera će se i te kako pokazati.

Sezonu je otvorio trijumfom u Kataru, da bi do kraja sezone redom pale Turska, Kina, Katalonija, Velika Britanija, Sjedinjene Države, Češka, San Marino, Australija i Malezija, a na svega 4 trke nije uspeo da stigne do podijuma.

To je na kraju bilo dovoljno za 367 poena – 125 više od drugoplasiranog Pedrose – i za prvi naslov prvaka. Kako za njega, tako i za Ducati. Kejsijev trijumf je do sada ostao jedina Ducatijeva titula u konkurenciji vozača, u modernoj GP eri.

Evo kratkog podsećanja na Ducatijevu sezonu iz snova:

Nikola Lasica