Istorija Suzukija: prvi deo

 

Naravno tu su i Suzukijevi automobili i ATV-i, ali su dvotočkaši ipak proslavili kompaniju iz Hamamacua.

 

Kompaniju je 1909. godine osnovao Mičio Suzuki, sin uzgajivača pamuka. 1920, kompanija je izašla na berzu, a tokom tog perioda, najpoznatiji izvozni proizvod Suzukija su bili platna i tkanine, a Japanci još uvek nisu otkrili svoj talenat za izradu motocikala. Razboji koje su proizvodili su bili izuzetnog kvaliteta i nije bilo potrebno da se često menjaju. Stoga je došlo do pada potražnje za njima, a Suzukiju su tada znali da je potrebno okrenuti se novim tržištima.

 

Pre II svetskog rata, vrlo mali broj kompanija u Japanu se bavio proizvodnjom motocikala. To je krenulo da se menja 1947. godine, kada je Soičiro Honda predstavio svoju prvu kreaciju. Pred Japancima je bio veliki put, jer su u tom trenutku imali veliki zaostatak za Evropom i Sjedinjenim Državama, kada je proizvodnja motocikala u pitanju.

 

Na samom početku, Japanci nisu bili tako dobri inžinjeri kakvi su danas, već su uglavnom kopirali dizajn i tehničke aspekte evropskih i američkih mašina. Ipak, svega par decenija nakon rata je bilo potrebno Japanu da zagospodari globalnim tržištem dvotočkaša.

 

Ovde treba pomenuti i proizvodnju automobila, koja je planirana još pre II svetskog rata. 1938. godine, Suzuki je kupio Ostin Seven, rastavio ga na delove i uspešno napravio njegovu repliku. Međutim, zbog početka rata, auto nikada nije ušao u serijsku proizvodnju.

 

Da se vratimo na motocikle, koji imaju izuzetan značaj u istoriji kompanije. Ako je verovati pričama, Šunzo Suzuki, sin osnivača, je želeo da motorizuje svoj bicikl, pa je počeo da radi na dizajnu takve mašine. Bila ova priča tačna ili ne, upravo je proizvodnja motocikala spasila Suzuki.

 

Kada su 1951. Suzukijevi inžinjeri počeli da rade na agregatu koji bi mogao da se postavi na biciklu, Honda je dominirala na tržištu, sa učešćem od oko 70 odsto.

 

Rezultat rada je bio agregat zapremine 36 kubika, izuzetnog kvaliteta, rađen prema ideji Šunza Suzukija. O njegovoj uspešnosti i inovativnosti govori činjenica da je Kancelarija za patente odobrila subvencije kompaniji kako rad na daljem usavršavanju ovog agregata bio nastavljen.

 

1953. stiže novi agregat, u mnogome zasnovan na svom prethodniku, zapremine 58 kubika i sa maksimalnih 2 KS na 4000 o/min. 1954. godina označava početak proizvodnje motocikala u pravom smislu te reči, a ne više bicikala sa ugrađenim agregatima.