Najčešće greške koje prave vozači početnici

Pričajući nedavno sa jednim prijateljem koji je upravo položio A kategoriju, dotakli smo se teme pogrešnih koraka koje prave novi vozači motocikla. Upravo tada se rodila ideja za ovakvim tekstom.

Evo nekih najvećih odnosno najčešćih,  početničkih grešaka ,koje prave vozači početnici.

1. Dozvola! Ma koliko vožnja motocikla bila privlačna i “kul”, nije vredna toga da postanete delikvent ili napravite neki ozbiljniji prekršaj vozeći bez dozvole. Tu je i finansijski aspekt polaganja vožnje, ali ne postoji dovoljno visoka suma koja je vredna vožnje bez dozvole.

Tu su i zakonske posledice koje vas mogu zadesiti u slučaju saobraćajne nesreće. Sam udes je u tom slučaju ništa za ono što sledi. Zato pamet u glavu i pravac auto škola.

2. Previše snage. Za neke je promeniti 3 motocikla u prvih 3-4 godine bajkerskog staža naučna fantastika, ali je za neke i te kako moguća opcija. Ovo je mač sa dve oštrice, jer ma koliko kao nov vozač želelite da što pre steknete iskustvo (a i da se pohvalite žestokom mašinom), sportski motocikl sa velikim brojem konja definitivno nije pravi izbor.

Previše snage i premalo iskustva mogu biti fatalna kombinacija. Zato pustite da stvari idu svojim tokom, korak po korak i jednog dana ćete se naći za tom žestokom mašinom koju ste oduvek sanjali, ali kao vozač koji takvu mašinu i zaslužuje.

3. Budite fokusirani kako na sebe tako i na druge. Na motociklu ste i sada ste centar univerzuma. Možda svog, ali verujte da ljudi oko vas neće mnogo obratiti pažnju na vašu malenkost. Nećete morati samo da pazite na sebe, već i druge vozače, bilo da su na dva ili četiri točka.

To znači da morate da povedete računa o situacijama u koje dovodite (pre svega) sebe. Imate pravo prvenstva na raskrsnici i procenili ste da vas je vozač vozila koje vam ide u susret video, ne znači da ne treba da budete spremni na eventualnu činjenicu da NIJE i da ćete morati da izbegnete potencijalno opasnu situaciju.

Međutim, neodgovorno ponašanje u vožnji povećava i šanse za nekim nemilim događajem. U ovakvim slučajevima, svaka vaša akcija donosi i suprotnu reakciju, pa ste tako vi sami u najboljoj poziciji da zaštitie sebe.

4. Ne pokušavajte previše stvari odjednom. Pritisak okoline može da bude poguban za vozače početnike i često može dovesti do situacija sa kojima “mladi” vozači jednostavno nisu spremni da se nose.

Prihvatite svoje granice i jasno razlikujte ono što možete od onoga što ne umete da uradite. Iskustvo se stiče polako, korak po korak i ne požurujte taj proces time što ćete sebe i druge da dovedete u opasnost.

5. Vožnja sa putnikom ili u većoj grupi. Ovo je česta greška koju početnici prave. Zato je potrebno i ne dolazite u takve situacije, ma koliko vas prijatelji, devojka ili neki član porodice molili da ih provozate.

Tu je više faktora: “novi” vozači nemaju toliko iskustva u raspoređivanju sopstvene težine na motociklu, a kamoli težine dodatne osobe; ukoliko je osoba koju vozite po prvi put na motociklu, može se uplašiti i neočekivano reagovati. Vaša reakcija na njenu može napraviti razliku, ali ako ste vi neiskusni može samo “duplirati” probleme.

Isto važi i za vožnju u grupi. Svaka vaša reakcija i te kako može uticati na druge, tako da je potrebno imati određenog vozačkog iskustva pre nego što se odlučite na tako nešto.

6. Razumevanje saobraćaja. Ovde ne mislim toliko na same propise, već više na opažanje situacije na drumu i prepoznavanje eventualnih opasnosti. 

Sprečiti je lakše nego lečiti - kažu lekari, a isto važi i kada je vožnja u pitanju. Voditi računa o bezbednosti treba na bude na prvom mestu, a što se prepoznavanja opasnosti tiče, iskustvo će u tome imati značajnu ulogu.

Drum krije dosta potencijalnih zamki, od zakrčenja, do loših puteva i lošijih vozača… tako je ta veština od velikog značaja da vi i vaša mašina ostanete u jednom komadu.

7. Refleksi. U saobraćaju su refleksi uglavnom čista fizika. Uočite opasnost, procenite situaciju, krećete da kočite, a vreme potrebno da se zaustavite može da bude razlika između života i smrti.

Studije pokazuju da je najkraće vreme između uočavanja opasnosti i početka kočenja od 0,2 do 0,4 sekunde. Ukoliko se u tom trenutku krećete brzinom od 120 km/h, do početka kočenja ste prešli između 6,6 i 13,3 metara. Ako je pet metara ispred vas zaustavljen auto, u debelom ste minusu.

Upravo je zbog toga potrebno da držite ruku na kočnici, jer će vam to smanjiti ukupno vreme potrebno za reagovanje i daje vam veću mogućnost da se ili zaustavite ili da smanjite brzinu na neku dovoljnu da izbegnete veću opasnost ili minimizujete posledice udara.

8. Učenje se nikad ne završava. Vrlo nezgodne situacije mogu da se dogode kada vozači pomisli da sve znaju i da ih ništa više ne može iznenaditi.

Dobar vozač je živ vozač, onaj koji je svestan da opasnost može da vreba na iza ugla ulice kojom se vozi dvadeset godina. Takav pristup i te kako može na napravi razliku.

Svet motocikala je predivan, ali ima mračnu stranu koju može da pokaže ako ne vodite računa. Zato pamet u glavu i pažljivo vozite!