Na dvotočkašima kroz jedanaest zemalja

 

Dvanaest i po hiljada kilometara, dva električna motocikla, 40 dana, 11 zemalja, uz moto „Ride green – eat sustainable!“ („Vozi zeleno - jedi održivo“), kroz pustinje, stepe, kroz planine na visini od preko 3500 metara, pored mora i jezera, kroz gradove i nomadska naselja, uz lokalnu hranu. Bez Jovana Memedovića. 

 

Meneghina Express avantura je organizovana pod pokroviteljstvom EXPO – najveće svetske izložbe koja se 2015 održava u Milanu. Prolazi kroz 11 država, kroz gradove kao što su Peking, Astana, Volgograd, Odesa i Beograd, a karavan na celom putu promoviše mogućnosti održive ishrane i vožnje.

 

 

Ekspediciju Meneghina Express čine dvojica motociklista (Nikola Kolombo i Valerio Fumagali) i pratnja od nekoliko novinara (jedan od njih snimatelj RAI), fotografa i tehničkih lica. 35-godišnji Nikola je suvlasnik i direktor šangajske kancelarije milanske softverske kompanije Selerant (čija ovdašnja ćerka firma je organizovala dolazak u Beograd) i kao mlad je bio talentovani motokros vozač koji je odustao od pokušaja da postane profesionalac, ali ga strast još uvek drži i u svojoj kolekciji ima titulu osvajača Pharaons World Championship Rally (2010) i dvadesetak hiljada kilometara pređenih po Africi. Valerio je od svojih skoro 55 godina 50 proveo uz motore i takođe je veteran ovakvih događaja. 

 

U pratnji dva motocikla su dva velika „Great Wall“ džipa puna opreme za snimanje i punjenje baterija, kao i raznovrsnih zaliha, kao i novinari i mehaničari. Džipovi na krovu imaju solarne panele koji koliko-toliko pomažu održivom punjenju baterija.Tamo gde nema električne mreže, koriste se i agregati u kolima, da bi se uštedelo vreme.

 

 

RAI planira da snimke pretoči u dokumentarni serijal od nekoliko epizoda. 

 

Prema rečima organizatora, električni motocikli Zero su plod projekta rađenog za američku vojsku, kojoj je bilo potrebno lagano, bešumno i robusno prevozno sredstvo za misije u Avganistanu i sličnim predelima bez pravih puteva. Premda ne naročito udobni, ovi moticikli su odlično poslužili za organizaciju Meneghina Express avanture. Ovi motocikli od 0 do 100 km/h ubrzavaju za iznenađujućih 3,9 sekundi, uz maksimalnu izmerenu brzinu od oko 150 kilometara na sat i autonomiju od 120 kilometara s jednim punjenjem baterija. Naravno, da bi ovakav put uopšte bio izvodljiv, svaki motor je pratilo 5 kompleta baterija; sama promena baterija traje svega par minuta, ali punjenje kompleta traje oko tri sata.

 

Prvobitni plan o četrdesetodnevnom putovanju nije ispunjen najviše zbog nepouzdanosti opreme. Sistem za punjenje baterija u vožnji je otkazao posle samo par dana (kažu, kineska proizvodnja), a i da je izdržao, teško da bi bio od velike pomoći tamo gde je teže naći parče puta bez rupa i džombi nego makar kratak ravan deo puta. Naravno, pod uslovom da puta uopšte ima. U nekim delovima Azije je maksimalna razdaljina koju je Meneghina dnevno uspevala da pređe bila oko 200 kilometara. Bolje od kamile, ali presporo za ovakav put. 

 

Ovakvo putovanje je izuzetno teško i psihički i fizički. Pre polaska Nikola i Valerio su se pripremali neko vreme uz pomoć profesionalnih kondicionih trenera. Sama vožnja van ucrtanih puteva je teška, i svaki kilometar je izazov za sebe. Valeriu je najteže pala vožnja kroz pustinju Gobi – dnevne varijacije temperature od 0 do +40 stepeni, podloga ravna ali zahtevna, a na stotine kilometara unaokolo – ništa. Umesto sunca i kompasa, put se prati uz pomoć GPS-a.

 

 

Nikola se, pak, najviše žalio na probleme s graničarima. Dva džipa s kineskim tablicama puna opreme i dva električna motora su iznenađenje za svakog graničara, te su ih ljubopitljivi i pomalo sumnjičavi graničari dodatno zadržavali pri svakom prelazu granice (a bilo ih je dosta). Za Italijane koji su već godinama u EU bez granica je priličan šok da prolaz kroz ni 5 km Moldavije sa dva prelaska granice traje sedam sati. 

 

Dva dana u Beogradu su prosto proletela. Da li zato što su pristigli iz slabo naseljenih predela ili jednostavno zbog italijanskog mentaliteta sličnog našem, gosti su oduševljeni Beogradom, rekama, noćnim životom i lepim ženama. Hrana? Manje više, još uvek ne postoji dovoljno kvalitetan način da se pasta pomeša s ćevapčićima, ali i dalje je smatraju boljom od većine azijskih specijaliteta koje su probali usput.

 

 

Meneghina Express je napustila Beograd rano ujutru u nedelju, 21. jula, a na konačno odredište stižu u utorak, 23.jula.