Srbin izmislio Vespu pre Italijana

U predratnom periodu, onom pre Drugog svetskog rata, prestonica Srbije bila je potpuno drugačija nego danas. Beograd je bio karakterističan po stvarima kojih sad uglavnom nema, ali je jedna od njih posebno intrigirala sugrađane i štampu.

U pitanju je preteča “vespe” koja je jurila gradskim pločnicima još davne 1940. godine, dok je u Italiji patent napravljen tek nakon Drugog svetskog rata.

Za ovaj veliki izum zaslužan je Petar Veličković, trgovac koji je živeo centru srpske prestonice, na mestu gde se danas nalazi Dom Narodne skupštine Srbije. On je uspeo da napravi trotinet s motorom i tako reši problem prevoza u kojem nije voleo da se gura.

Ekipa Telegrafa posetila je njegovog sina Miodraga Veličkovića, koji nam je pričao o životu svog oca i njegovom izumu, koji je tada bio prava atrakcija.

Miodrag kaže da je čuveno vozilo bilo sastavljeno od “Puhovog” motora i avionskih točkova.

- Moj otac je bio poznati motorista i trgovac auto-delova, a njegova kreacija je iznedrila nešto što je u Italiji nastalo tek posle rata. On je sam napravio šest ovakvih motora i po tome je ostao poznat. Nakon završetka rata, dobio je nagradu za projekat motora s vodenim hlađenjem - ističe Miodrag.

Njegov otac, neverovatno kreativni pronalazač, uspeo je da napravi mnogo stvari koje su tek kasnije ušle u upotrebu, pa je tako 1955. godine stvorio motor s direktnim ubrizgavanjem.

Miodrag kaže da je tokom njegovog detinjstva cela kuća bila prepuna auto-delova, a on sam bio je rođen u magacinu takvih delova.

Dok se priseća svog detinjstva i lepih događaja, naviru i oni manje lepi, koji su došli zajedno s komunizmom, kad je njegovoj porodici oduzeta kompletna radnja s opremom, pa čak i osobljem koje je tu radilo. Sve je to postalo državna svojina.

- Moj otac nije imao način da svoj izum patentira. Često znam da kažem da bi Tesla menjao sijalice da je živeo u Srbiji. Ali bio je izuzetno dosetljiv i o njemu su pisali mnogi časopisi tadašnjeg vremena. Uvek je nastavljao sa svojim izumima, ali je bio i strastveni trkač, pa je tako bio učesnik Gran prija koji se održavao na Kalemegdanu, a 1947. godine je osvojio prvo mesto u brdskoj vožnji.

Petar je znao da odlazi po selima i u zamenu za delove automobilskih guma, od seljaka dobijao namirnice koje su mu bile potrebne za život u tom teškom, ratnom periodu.

Iako je pronašao neverovatnu stvar, godinama kasnije njegov projekat nije uspeo, pa je otišao u Nemačku, gde su njegova dostignuća dobila cenu.

Ponosna vožnja prestonicom na mašini kakvu će svet otkriti nekoliko godina kasnije zasigurno je bila je neverovatna i jedinstvena.

Pitali smo Miodraga zašto nije pošao očevim stopama, na šta nam je on rekao da je svoje zadovoljstvo pronašao u potpuno drugom zanatu – liftovima.

Nakon što je završio Fakultet organizacionih nauka, on se posvetio ovim mašinama, ali gaji strast prema motorima i automobilima. Nasledno, očigledno.